669519497885b9c025270d411737021292245.webp)
Nemanja Radišić je još kao vrlo mlad svoju budućnost vezao za imanje koje su njegovi roditelji, Sava i Nada, podigli pored reke Tise, u blizini Zrenjanina. Na imanju je zasnovan voćnjak dunje i lešnika i organizovana je rasadnička proizvodnja. Danas se imanje porodice Radišić prostire na petnaestak hektara, a od te površine voćnjak je na šest i rasadnik na otprilike dva hektara. Svake godine proširuju voćnjak na površinama na kojima su bili drugi usevi i, kada završe planirane sadnje pod voćem, biće 12-13 hektara, kaže tridesetpetogodišnji Nemanja. Trenutno je najviše sadnica dunje i lešnika.
Pročitaj još: Poljoprivreda u genima
– Ove godine ćemo saditi malo više lešnika i nešto šljive. Sada je na oko tri i po hektara dunja i na dva i po lešnik. Posadićemo tri hektara lešnika i još malo dunje na hektar ili dva i šljive koliko budemo mogli. Tako će izgledati naša buduća proizvodnja voća, priča naš domaćin.
Radišići u voćnjaku imaju oko pet sorti dunje, a najviše stabala je leskovačka dunja, koja je i najraširenija sorta dunje u Srbiji. Nemanja dodaje da je ova sorta neprikosnovena, što se tiče arome, ukusa i mirisa, najlakše se proda, ali je otežano njeno održavanje, jer nije otporna na bolesti. Na novim parcelama sadiće sortu hemus i uz nju sadnice oprašivača sorte trijumf. Iako je prinos sorte hemus manji u odnosu na prinos leskovačke dunje, pokazala je priličnu otpornost na bolest erviniju, što je vrlo značajno kako bi se sačuvao kvalitetan rod, dodaje ovaj voćar.
669519497885b9c025270d411737021305178.webp)
Autor fotografije: Aleksandra Mihajlović
Ova proizvodna godina za dunju je bila katastrofalna, jer su vremenski uslovi i svakodnevna kiša onemogućili pravovremenu zaštitu sadnica. Bilo je puno bolesti i mnogo padavina u periodu cvetanja.
– Kod nas je i do 90 odsto roda bilo oštećeno. Slično je bilo i kod naših kolega proizvođača. Međutim, godina je takva i naš posao zavisi od vremenskih uslova. Svaka godina je drugačija. U prosečnoj godini imamo prinos od 20 do 30 tona po hektaru. Ove godine sa površine od oko 3,5 hektara prinos je bio dve tone. To je zanemarljivo. Na svakom stablu bilo je nekoliko plodova ili nijedan. Naš voćnjak je u malo nižem delu, gde je više vlage i monilija je ove godine uzela svoj danak. Nismo mogli da primenjujemo zaštitu pošto je dve nedelje svakoga dana padala kiša. Od ovogodišnjeg roda skuvali smo kitnjikez, a od preostalih dunja napravićemo rakiju, uz osmeh dodaje Nemanja.
Pročitaj još: Snaga zemlje i porodice
Najveći kupci dunje su destilerije, dok jako mali deo roda prodaju pojedinim potrošačima, tek po nekoliko kilograma. Prvu ozbiljniju berbu Radišići su imali 2008. godine i tada su je prodavali po ceni 55-60 dinara. Prošle godine, kada su inputi bili i deset puta skuplji nego 2008. godine, prodajna cena bila je 35-40 dinara.
– Na veliku žalost, cene naših proizvoda ne mogu da prate inflaciju. Nema organizovanog izvoza. Ipak, i po tim cenama može lepo da se živi kada po hektaru imaš prinos od 20-30 tona, ostane za pristojan život. Naša dunja nikada nije ostala neprodata i nemamo troškove čuvanja, baš zato što smo fleksibilni sa prodajnom cenom. Nudimo je po tržišnoj ceni i kada je berba. Zahvalna je za čuvanje, bere se krajem oktobra, početkom novembra. Otporna je i može da se čuva i dve-tri nedelje dok dođe prevoz, priča domaćin.
U rasadniku Radišići proizvode veliki broj voćnih vrsta. Tu su sadnice dunje, lešnika, kajsije, trešnje, kruške, višnje, jabuke... Proizvode i nešto šumskih, kao i ukrasnih zimzelenih sadnica. Nemanja ističe da poslednjih nekoliko godina kupci više traže sadnice dunje i lešnika. Mnogi znaju da Rasadnik ''Radišić'' ima svoje plantaže, pa im se zainteresovani obraćaju za sadnice, savete i uslugu sadnje, pa sve može da se organizuje po principu ''ključ u ruke''.
Tesna saradnja sa Poljoprivrednom stručnom službom ''Zrenjanin'' i stručnjacima sa instituta i fakulteta od kojih dobijaju odgovore na sva pitanja, kao i neophodne stručne savete, svakako olakšava proizvodnju, naglašava Nemanja i dodaje da su svi oni vrlo predusretljivi i da odgovaraju na svaku potrebu vrednih domaćina.
U nekoliko navrata konkurisali su kod institucija za sredstva za dodatna ulaganja u proizvodnju i opremanje poljoprivrednog gazdinstva i voćnjak, ali nisu nailazili na razumevanje. Zašto je to tako, ne zna, ali dodaje da je shvatio da je najvažnije da njihova proizvodnja može uspešno da funkcioniše i bez toga. Od Republike su dobili refundaciju sredstava za zasnivanje zasada i to im je mnogo značilo.
Naš mladi domaćin je odavno odlučio da će nastaviti porodični posao. Kao inženjer mogao je da se bavi i drugim poslom, ali to nije želeo, jer voli voćnjak i prirodu. Iako ga je, kroz osmeh priča Nemanja, otac Sava na neki način odgovarao od toga da mu životni poziv bude u poljoprivrednoj proizvodnji, ovaj mladić je baš to želeo.
– Uživam u aktivnom kretanju, radu, fizičkom poslu, organizaciji poslova, i bilo bi mi veoma teško da sedim u nekoj kancelariji umesto da budem u prirodi. Na kraju, mogu lepo da živim od svog posla. Zadovoljan sam i uživam u svakom danu, zadovoljno zaključuje Nemanja Radišić.
Aleksandra Mihajlović
