Udruženje mlinske industrije Srbije "Žitounija" iz Novog Sada, zatražilo je od Privredne komore Srbije (PKS) da preduzme odgovarajuće mere da vlada ukine uredba o ograničenju visine cena osnovnih životnih namirnica, koja ograničava i rast cena brašna u pakovanju od kilogram. "Žitounija" je u zahtevu navela da je dalja primena te uredbe u direktnoj suprotnosti sa članom 39. Zakona o trgovini na koji se Vlada Srbije pozvala prilikom prvobitnog donošenja i naknadnog produžavanja njene važnosti, prenosi eKapija.
Pročitajte još: Kukuruz, soja i pšenica pod pritiskom tržišta
Udruženje je u saopštenju navelo da je taj zakon donela Skupština Srbije na predlog Vlade Srbije i najmanje što to udruženje očekuje je da "Vlada Srbije kao predlagač zakona bude uzoran primer svim privrednim subjektima kako se dosledno poštuju zakonske norme".
Podsetili su da je Vlada Srbije u septembru 2023.godine donela tu uredbu kao privremenu meru, u skladu sa Zakonom o trgovini, uz obrazloženje da je doneta "u cilju sprečavanja i otklanjanja štetnih posledica poremećaja na tržištu u pogledu snabdevanja".
Ističe se da je u istom članu tog zakona navedeno da privremena mera ne može da traje duže od šest meseci od dana određivanja privremene mere.
Pročitajte još: Srpska pšenica ide na inotržišta, ali ko zapravo profitira?
Nasuprot, kako je navedeno u zahtevu, "imperativnoj zakonskoj odredbi, Vlada Srbije je poslednjim produžavanjem Uredbe propisala da će ona važiti dve godine"
- Ne treba posebno da ukazujemo da Vlada Srbije nema diskreciono pravo da krši navedenu zakonsku normu. Poštovani predsedniče PKS, sigurni smo da se slažete sa nama u pogledu toga da Vlada Srbije ima pravo i obavezu da donosi određene mere socijalne politike, ali troškovi socijalne politike alimentiraju se na teret budžeta Srbije, a ne na teret, ionako preopterećene, privrede Srbije - navedeno je u zahtevu.
Dodaje se da je "Žitounija", kao jedino udruženje mlinske industrije Srbije, već više od godinu dana brojnim dopisima i sastancima sa nadležnim ministarstvima pokušavala da reši taj problem, pri čemu je davala razne konkretne predloge, od isplate kompenzacije, korekcije proizvođačke cene ili ukidanje uredbe, ali bez uspeha.
