Kada je, sredinom prošle godine, vino grašac iz Vinarije ''Vinčić'' u Šidu, na takmičenju ''Dekanter'' u Londonu, dobilo priznanje Best of Show i sa osvojenih čak 97 poena ušlo u grupu od devet najboljih belih suvih vina u svetu, interes ljubitelja ''pića bogova'' iz Srbije je uzleteo u nebeske visine. Grašac i druga visokokvalitetna vina, koja su dobijala vrhunska svetska priznanja, predstavljaju pravu lokomotivu razvoja ove grane poljoprivrede.
Naša vina se već sada sreću u ponudi vinskih karti metropola, poput Njujorka, Londona, Tokija, Berlina, Pariza i drugih. Primećeno je to već na Prvom sajmu vina ''Otvoreni Balkan'' u Beogradu, kada je održano 500 poslovnih sastanaka i dogovora. Svi su izgledi da će se takav trend nastaviti i na predstojećem takvom skupu decembra ove godine. Deo je to uspešne saradnje sa Svetskom asocijacijom ''Dekanter'', koja nam je omogućila da zajednički nastupamo na svetskim sajmovima vina, posebno na engleskom i nemačkom govornom području.
I na nedavno održanom 56. sajmu vina Vinitly u Veroni, gde je učestvovao rekodan broj od 1.200 izlagača iz celog sveta, vina iz Srbije su imala veoma uspešan nastup. U okviru druge izložbe ''Otvoreni Balkan'' u Veroni izloženo je ukupno 240 etiketa vinarija iz Srbije, Albanije i Severne Makedonije. Među 150 etiketa vinarija iz Srbije najveće interesovanje pobudila su vina: prokupac, tamjanika, grašac, neoplanta, probus, smederevka i morava. Pokazalo se da je postignut ogroman uspeh zahvaljujući velikom trudu Saveza vinara i vinogradara Srbije, kao organizatora i svesrdne podrške Vlade Srbije, Razvojne agencije Srbije i Privredne komore Srbije.
– Znatan broj, od preko 1.200 vlasnika velikih svetskih vinoteka, restorana i hotela, imao je prvi put priliku da degustiraju vina iz Srbije sa ciljem da nove etikete uvrste u svoje vinske liste – kaže Stevan Rajta, direktor Saveza vinara i vinogradara Srbije. – Najviše potencijalnih kupaca bilo je iz SAD, Kanade, Velike Britanije, Kine, Južne Amerike i država članica Evropske unije. Poslednjih godina svetski trend daje naglasak na lokalnim i hiperlokalnim proizvodnjama vina. Tako su goste na izložbi u Veroni najviše interesovala vina proizvedena od naših autohtonih i domaćih selekcionisanih sorti grožđa. Naši gosti nisu propuštali priliku da degustiraju i vina od internacionalnih sorti grožđa, koje već imaju na svom tržištu. Ali im je ovo bila prilika da utvrde razlike u vinima koje nastaju kod nas i na teroarima u drugim područjima sveta.
Za goste na našem štandu je mnogo toga bilo nepoznato, jer se godinama nismo pojavljivali na velikim svetskim izložbama, sajmovima i takmičenjima. Veliku čast i zadovoljstvo činila nam je okolnost da naši gosti imaju brojne podatke o proizvodnji vina u Srbiji. Svi su bili vrlo prijatno iznenađeni brojnim svetskim priznanjima koja su dobila naša vina poslednjih godina. Vrlo povoljno su ocenili naše klimatske, zemljišne i vazdušne uslove za proizvodnju grožđa, a posebno što je kod nas naglo porastao broj malih i srednjih vinarija, koje koriste savremenu svetsku tehnologiju u proizvodnji vina vrhunskog kvaliteta.
Značajan prodor naših vina na svetsko tržište nastao je nakon potpisivanja Ugovora o saradnji sa italijanskom asocijacijom Vinitly, sa kojom zajednički nastupamo na svetskim manifestacijama ove vrste. Učinjen je veliki napredak, jer se izbegavaju izuzetno veliki troškovi nastupanja na međunarodnoj sceni. Tako je u planu zajednički nastup na izložbi u Londonu i Šenženu, kao i u Šangaju krajem godine.
Naše dve vinarije ''Đurđić'' i ''Mrđanin'' iz Sremskih Karlovaca su lane uspele da izvezu vino u bocama u Kinu u vrednosti od 800.000 evra. Potencijali su neuporedivo veći, ali je problem što, za sada, nemamo mogućnosti da zadovoljimo potražnju velikih kupaca. Firme u Kini iskazuju želju da kupe ogromne količine vina, u čemu bi prokupac imao učešće od oko 300.000 boca, ali naši proizvođači trenutno mogu da ponude deset puta manje.
Očigledno, neophodno je ostvariti određene oblike udruživanja vinara i vinogradara, po ugledu na iskustva država velikih proizvođača, kako bi obezbedile naše veće ponude. Posao nije lak ni jednostavan. Prema poslednjem popisu poljoprivrede, imamo samo 18.201 hektar vinograda, što je za 11,1 odsto manje nego 2018. godine. S obzirom na izrazit ekonomski interes vinara i vinogradara, a time i države za veću proizvodnju vina, očekuje se da će i Vlada Srbije podržati takvu aktivnost. Direktni povod može biti organizovanje Svetske izložbe World Expo u Beogradu, kada treba dobro da se pripremimo i gostima predstavimo svoja dostignuća u mnogim sektorima, pa i u proizvodnji lokalnih vina, rakije i gastronomskih specijaliteta.
B. Krstin
Foto: G. Mulić
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
