Stočarska proizvodnja u Srbiji je decenijama u problemu, a godišnji obim ove proizvodnje svake godine opada dva do tri procenta. I dok su ratari, voćari, vinogradari i povrtari posledice ovogodišnje suše odmah osetili kroz pad prinosa, uzgajivači i stručnjaci kažu da će se uticaj ekstremnih vremenskih prilika na stočarstvo videti u narednim mesecima. Mnogi će, zbog nedostatka hrane za životinje, smanjiti i ovako mali broj grla.
Na farmi Svetozara Murgaškog iz Čeneja nekada je bilo 500 ovaca, a sada ih je oko 300. Naredne godine moglo bi da ih bude još manje.
– Teško je vreme za ovčarstvo. Čitavog leta ovce nisu imale gde da pasu, jer je trava još krajem maja izgorela i na pašnjacima je nije bilo uopšte – objašnjava Svetozar Murgaški, uzgajivač ovaca.
Trenutno ovce prodaje po ceni od 300 dinara za kilogram, dok su jaganjci 600.
– Ni sa ovim cenama ne verujem da ću vratiti uloženi novac. Ovce su letos jele baliranu deteljinu i zrnastu hranu. Sve ovo će uticati na smanjenje stočnog fonda, jer ljudi ne mogu da obezbede hranu za stoku. Problem će osetiti svi, jer neće biti jaganjaca da se kupe za praznike – ističe.
Da u ovčarstvu ima mnogo problema tvrdi i Đerđ Hancko iz Kule koji na farmi ima 150 grla. Osim na proizvodnju hrane za životinje, visoke temperature tokom leta uticale su i na smanjenje plodnosti životinja. Ništa manje problema nema ni u proizvodnji svinja, kojih danas u Srbiji ima oko 2,2 miliona, što je manje nego posle Drugog svetskog rata.
– Nekada sam na farmi imao između 50 i 60 krmača, a sada tek 30-ak. I to ćemo da smanjimo, sin čak planira da ugasi proizvodnju. Uvoz i prasića i svinja i mesa je jako veliki problem – kaže Zoran Milićević, predsednik Sabora proizvođača agroprivrede Srbije.
Uvoz, navodi, ne možemo da zabranimo, ali možemo da ga smanjimo i pospešimo domaću proizvodnju.
– Doveli smo stočarsvo na rub propasti. Dodatno smanjenje stočnog fonda dovešće do još većeg uvoza. Godinama se zalažemo da na rafovima trgovinskih lanaca bude 70 posto domaćih proizvoda, kao u Slovačkoj. Naše tržište je preplavljeno proizvodima iz uvoza. Pojedini se prodaju pod oznakom domaće, a to nije domaća proizvodnja – dodaje on.
Činjenica je da stočari nisu uspeli da proizvedu dovoljno hrane za sopstvenu stoku i da će prezimljavanje biti teško.
– Prošle godine je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 600 miliona dolara. Ove godine je toliko potrošeno već za prvih šest meseci – kaže Branislav Gulan, agroekonomski analitičar.
Posledice i suše, ali i odluka koje utiču na stočarsku proizvodnju osetiće se naredne godine.
– Hrane za životinje imamo do Božića i onda će stoka ići na klanje. U prvi mah ćemo prividno imati više mesa, ali to neće biti stvarno stanje. Ponuda će biti veća jer će stočari smanjivati ili gasiti proizvodnju. Sledeće godine će sve biti mnogo skuplje. Za hranu će biti kritične 2025. i 2026. zato što ćemo uništiti i ovo malo stočarske proizvodnje – tvrdi Gulan.
Od zemlje izvoznika polako postajemo zemlja koja je sve više zavisna od uvoza hrane.
Izvor:RTS
