Nakon perioda rekordnih junskih vrućina, vreme u Srbiji postalo je izrazito nestabilno. Tokom vikenda, olujno vreme sa gradom pogodilo je mnoge krajeve, posebno jugozapad zemlje. Gradovi poput Priboja, Prijepolja, Sjenice i Tutina pretrpeli su značajnu štetu. Međutim, najrazorniji grad, opisan u medijima kao "veličine jajeta", pao je u Osečini u zapadnoj Srbiji, oštetivši kuće, automobile, puteve i useve.
Najave i Upozorenja
Republički hidrometeorološki zavod Srbije već nekoliko dana najavljivao je olujno vreme i izdao upozorenje za teritoriju cele zemlje do kraja meseca. Upozorenje je navodilo mogućnost nestabilnog vremena sa čestom pojavom grmljavinskih nepogoda, intenzivnim pljuskovima, gradom i olujnim vetrom.
Klimatske Promene i Budućnost
Prema savremenim naučnim modelima, grad će postati češća pojava u Srbiji, a u proseku će biti i veći. Zvanične projekcije predviđaju da će se frekvencija pojave krupnog grada (prečnika većeg od 5 cm) značajno povećati tokom 21. veka. Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Vlada Republike Srbije usvojila krajem 2023. godine, navodi da će frekvencija krupnog grada porasti za 40-80% do kraja veka na gotovo celokupnoj teritoriji zemlje.
Ukupna godišnja suma padavina se neće značajno promeniti, ali će se promeniti njihov režim. Ekstremne padavine, koje su važan faktor za pojavu grada, već sada se javljaju češće, dok male i umerene padavine opadaju. Udeo ekstremnih padavina (30 mm i više) u ukupnim godišnjim padavinama porastao je sa 2,4% na 5,6% u odnosu na sredinu 20. veka. Analiza rizika od velikih padavina pokazuje da će do sredine veka pod visokim i veoma visokim rizikom biti oko 56% teritorije Republike Srbije.
Formiranje Grada
Grad se formira u olujnim oblacima, tzv. kumulonimbusima, koji su najčešći tokom tople polovine godine. U Srbiji, najviše gradonosnih oblaka ima tokom juna, maja i jula. Topao vazduh koji sadrži više vodene pare i jake uzlazne struje koje zadržavaju grad u vazduhu omogućavaju njegov rast.
Klimatske Promene i Grad
Porast srednje globalne temperature vazduha omogućava veću količinu vodene pare u atmosferi, što potencijalno znači intenzivnije oluje i više grada. Svako zagrevanje vazduha za 1°C omogućava da on sadrži 7% više vodene pare, što doprinosi jačim olujama i većem gradu. Iako je ova oblast i dalje predmet aktivnog istraživanja, jasno je da klimatske promene doprinose češćim i jačim naletima grada u Srbiji.
Očekuje se da će ovakvih upozorenja biti sve više u budućnosti. Građani treba da budu spremni na sve veće i češće nepogode i da se prilagode novim klimatskim uslovima kako bi umanjili štetu i rizike po svoju imovinu i sigurnost.
Izvor:Klima101
