Optimalan rok za setvu pšenice, za koju je ove godine poraslo interesovanje, polako izmiče. Da je godina onakva na kavu smo nekad naviklipšenica bi do sada bila posejana i polako nicala. Nažalost ovogodišnja setva se obavlja u suvo zemljište, pa mnoge ratare muči da li da seme seju ili ostave u džaku.
Prof. dr Miroslav Malešević, naš vrhunski poznavalac strnih žita, podseća da je optimalan rokza setvu od 5. – 25. oktobra. Na području centralne Srbije rok je duži do novembra. Tolerišu se i rokovi do 10. novembra, jer je bilo godina kada pšenica posejana u tim rokovima nije zaostajala punou prinosu u odnosu na onu iz optimalnih rokova.
- Suvo zemljište brine ratare, ali ne treba više da čekaju, treba sejati, poručuje prof.dr Malešević. - Dokle će trajati setva za sad to ne može da se predpostavi.
Bez obzira na ovu dilemu, poraslo jeinteresovanja za jesenju setvu hlebnog zrna. Tosvakako treba zahvaliti činjenici da je u ovogodišnjoj žetvi pšenica najbolje podnela nepovoljne vremenske uslove. Dobro je rodila, ostvaren je solidan prinos i bez obzira što cena nije povoljna ipak ima i nekog ekonomskog efekta. Pokriveni su uloženi troškovi, a nekim proizvođačima od profita je nešto i ostalo.
U ovako promenjenim vremenskim uslovima za sada pšenica je jedina sigurna kultura koja će obezbediti neku stabilnu proizvodnju. To isto važi i za ječam koji kao stočna hrana, može da zameni određene površine pod kukuruzom.
- Primetno je da ove jeseni proizvođači samoinicijativno povećavaju površine pod strnim žitima. Prvenstveno što se plaše promenjenih klimatskih uslova tokom leta u kojima kukuruz i jare kulture podbacuju, objašnjava prof. dr Miroslav Malešević.
Postoji više razloga zašto treba sejati pšenicu. Prvenstveno može da se koristi za ljudsku ishranu, i kao stočna hrana ali i za različite vrste industrijske prerade. Prednost je što može dugo da stoji, da se dobro lageruje ne menjajući svoje osobine.
Takođe, berzanski je artikl broj jedan na globalnom nivou. Sa njom se najviše trguje i merilo je za vrednovanje drugih poljoprivrednih ratarskih proizvoda. Sve te osobine pokazuju da od nje ne treba odustati.
Prof. dr Malešević upozorava da problem predstavljaju velike neprodate zalihe iz prethodnih godina koje se uvećavaju. Zalihe ugrožavaju trgovinu na domaćem tržištu pšenicom, a to proizvođači u ovom trenutku zanemaruju i o tome ne razmišljaju. Ako se i ove godine zaseje uobičajenih 650.000 hektara veliko je pitanje šta će biti sa budućim rodom.
Za proizvođače koji je seju ove jeseni može da postoji samo jedno opravdanje da pšenica može bolje da izdrži ove promenljive agroekološke uslove. Svakako će ostvariti neki rod u odnosu na druge jare useve, a postoji nada da će se njen status na tržištu popraviti i da će se naći neki izlaz jer je bolje imati nešto nego ništa, mišljenja je prof. dr Malešević.
Višegodišnji problem proizvođača sa semenom je i dalje aktuelan. Iako je učinjen napredak u semenarstvu strnih žita u odnosu na prethodne godine, zahvaljujući odluci Vlade da podsticajima pomognu proizvođačima da nabave deklarisano seme, nema ga dovoljno. Prema dostupnim podacima deklarisanog semena ima oko 90.000 tona, a to znači da se njime može zasejati oko 350.000 – 360.000 ha pšenice. Ostatak će biti zasejan nedeklarisanim semenom, a to će biti sortiment koji nema identitet.
Svakako da je to loše, a sa setvom takvog semena nastaje problem, lako se prenose razne bolesti, a nasuprot tome da bi se trgovalo pogotovo na stranom tržištu pšenicom treba da postoji dokaz da je seme sortno, da potiče od kvalitetne sorte, da se zna njegovo poreklo. Zato je važno sejati deklarisano seme, poznatog porekla , dobro zaštićeno, genetski ujednačeno.
Izbor sorti utiče na kvalitet budućeg roda. Brojne strane sorte istiskuju domaće pa će potencijal za kvalitet zrna pšenice biti nizak. Tehnološki kvalitet je sve slabiji i zato se ne može očekivati ni od ove, a ni od budućih žetvi da će se to popraviti.
Duško Mijić, direktor OZZ "Agronom" Despotovo – Pivnice, kaže da Zadruga raspolaže sa dovoljno semena koje može da ponudi kooperantima i kupcima. Prodato je više semena nego ranijih godina. Zahvaljujući subvecijama Ministarstva poljoprivrede, veće je interesovanje za nabavku deklarisanog semena.
Po mišljenju Mijića, ove jeseni na ovom području znatno će biti smanjena setva pšenice semenom sa tavana. Pogotovo što je mali broj proizvođača u žetvi ostavljao pšenicu kod kuće ili je uopšte nije ostavljao.
Setva je u toku. Iako je suvo zemljište, pšenica se seje jer se najavljuju kiše koje bi joj olakšale nicanje. Seme se još uvek nabavlja, a sve izgleda da će se sejati i u novembru.
Međutim ima i proizvođača koji se kolebaju da li da seju u suvu zemlju ili da seme stoji u džaku. Smatraju da ako ostane u džaku može se predeklarisati. Ukoliko se poseje u suvu zemlju i kiša ne padne to je rizik. Ili ako nikne u decembru,januaru, od tog roda nema koristi i mora da se presejava.
- Bez obzira na dileme koje muče poljoprivrednike procenjuje se da će ove godine pšenicom biti posejano bar 20 odsto više površina nego prošle, kaže Duško Mijić.
Aca Letić, zemljoradnik sa Čeneja, zadovoljan je ovogodišnjom žetvom pšenice. Naime sa 30 haostvario je vrhunski rod od 9,9 t/ha. Ove jeseni povećaće površine pod pšenicom za 10 ha. Sa setvom još uvek nije krenuo iako je sve spremno.
Mišljenja je da ne treba rizikovati jer za sada nema dovoljno vlage u zemljištu, iako je optimalno vreme za setvu.
Kako kaže najgore je posejati, a nema vlage u zemljištu i da seme ne niče. To je bačeno skupo seme.
- Deo semena za setvu sam kupio, a nešto i ostavio, kaže Letić. - Za kupovinu sertifikovanog semena dobio sam povraćaj. To je dobro i bilo bi dobro da se ta mera nastavi. Pogotovo da se novac dobije pred prolećnu setvu kako bi mogao da se uloži u kupovinu semena, a i da se isplanira proizvodnja.
I ova godina je potvrdila da kada jari usevi podbace, proizvođači se okreću ozimim kulturama poput pšenice zbog sigurnijih prihoda iako je cena pšenice na svetskim berzama niska.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)