Potražnja za paradajzom u Srbiji je i dalje velika, ali vremenski uslovi ovog leta izazvali su značajne probleme u proizvodnji. Povrtar Đusi Sabo iz Ečke kod Zrenjanina završio je berbu poslednjih količina paradajza iz plastenika ove sezone.
"Radim ovaj posao već dvadeset godina, i ovo je prvi put da smo početkom juna imali zreo paradajz. Rod je bio obilan, ali sada, već treći mesec, paradajza više nema. Sve što ostane može samo za kuvanje," kaže Sabo.
Na otvorenim njivama u toku je berba paradajza za preradu, a čak i ovaj proces je poranio. Milan Arsenijević iz Rumenke očekuje rod od 40 tona po jutru sa svojih dva jutra pod paradajzom. "Kompletna površina je pod sistemom kap po kap, što je omogućilo kvalitetno navodnjavanje. Ove godine smo postigli jedan od rekordnih prinosa," ističe Arsenijević, dodajući da im ovakav rod obezbeđuje sigurnost i kvalitet u preradi.
Gde se u Srbiji najviše gaji paradajz?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, paradajz zauzima 7.350 hektara u Srbiji, što ga čini četvrtom po redu povrtarskom kulturom u zemlji. Međutim, površine pod paradajzom za preradu su znatno manje, oko 500 hektara, ali ovaj segment donosi značajno veću zaradu. Zanimljiv podatak je da se u Srbiji prosečno pojede oko 26 kg paradajza po glavi stanovnika pa nije ni čudo što se često naziva biljkom iz raja.
Cena paradajza na Veletržnici 100 dinara
Procenjuje se da će ovogodišnji prinosi obezbediti dovoljne količine za domaće potrebe, ali smanjena ponuda na tržištu može uticati na dalji rast cena.
Izvor:eKapija
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)