Poznato je da je reproduktivni razvoj biljaka, posebno razvoj i funkcionalnost polena, veoma osetljiv na toplotni stres. Ekstremne vrućine, kao što su one zabeležene u Srbiji tokom jula i avgusta, mogu imati višestruke negativne posledice na cvetove biljaka, uključujući lošiji transport hranljivih materija do polena, smanjenu vitalnost, pa čak i neuspešno oslobađanje polena. Međutim, nedostatak istraživanja do sada je onemogućavao tačno razumevanje kako ovakav polen, izložen visokim temperaturama, utiče na razvoj larvi pčela i njihov opstanak.
Nova studija sa Državnog univerziteta Mičigen bavila se ovim problemom, istražujući kako kratkotrajno izlaganje cvetnica ekstremnim vrućinama utiče na ponašanje pčela, njihovu plodnost, razvoj i preživljavanje potomstva. U eksperimentu, cvetnice su bile izložene temperaturi od 37,5 °C tokom samo 4 sata, ali rezultati su pokazali drastičan uticaj na reprodukciju pčela. Istraživanje je otkrilo da su ženke pčela koje su imale na raspolaganju samo biljke izložene toplotnom stresu položile čak 70% manje jaja u poređenju sa onima koje su koristile biljke koje nisu bile izložene stresu. Pored toga, promenjena nutritivna vrednost polena odrazila se i na preživljavanje larvi pčela – one koje su konzumirale polen izložen visokim temperaturama imale su značajno nižu stopu preživljavanja, a čak i preživele larve razvijale su se sporije i imale su kraći životni vek.
Ovi rezultati su važni ne samo za razumevanje ponašanja domaćih pčela tokom toplotnih talasa, već i za budućnost solitarnih pčela, koje su ključne za oprašivanje i očuvanje ekosistema. Oprašivanje, kao jedna od najvažnijih ekosistemskih usluga, omogućava polno razmnožavanje biljaka cvetnica i direktno utiče na poljoprivrednu proizvodnju. Iako su pčele najvažniji oprašivači, različite biljke zahtevaju različite vrste oprašivača, što znači da je raznovrsnost pčela od ključnog značaja za efikasno oprašivanje.
Toplotni talasi i klimatske promene ne utiču samo na polen, već i na samu biologiju pčela. Promene u klimi dovode do neusklađenosti između perioda cvetanja biljaka i aktivnosti pčela, kao i do pomeranja geografskog rasprostranjenja određenih vrsta, što rezultira prekidom njihovog odnosa sa biljkama. Pored toga, ekstremne temperature mogu izazvati akutni stres kod pčela, dok dugoročno zagrevanje okruženja može imati suptilne i kumulativne efekte na njihovu veličinu tela, fenologiju, ponašanje, i životni vek.
Istraživanje ukazuje na hitnu potrebu za strategijama i rešenjima koja bi zaštitila polen i očuvala njegovu nutritivnu vrednost. Jedan od predloga je korišćenje nadzemnog navodnjavanja za hlađenje polja tokom perioda ekstremne vrućine. Međutim, čak i uz primenu ovakvih rešenja, pčele će i dalje biti suočene sa brojnim izazovima u svetlu klimatskih promena. Jedini način da se odgovori na ove izazove je fokusiranje na širu sliku koja uključuje borbu protiv klimatskih promena, njihovo ublažavanje i na kraju zaustavljanje, kako bismo očuvali ključnu ulogu pčela u ekosistemima.
Ceo tekst možete pročitati na portalu Klima101
