Dobro je poznato, ne samo u književnim delima već i u svakodnevnom životu, da život piše romane. Da je tako, svedoči i Radovan Žeravica, donedavno strastveni poljoprivrednik, a od pre pet godina posvećeni pčelar. Radovan je rano ostao bez oca i uz dedu Živojina savladao je tajne obrađivanja zemlje, uzgoja useva. Voleo je traktore i sa deset godina je umeo njime da upravlja. Za njega u ovom poslu nije bilo tajni. Završio je mašinbravarski zanat, kupio traktor, kombajn i krenuo sam da obrađuje svojih 19 hektara. Gajio je kukuruz, suncokret, detelinu. Ratarstvo je bilo u službi stočarstva. Bavio se i mlečnim govedarstvom, a za potrebe svoje porodice uzgajao je i ovce i svinje. Dan mu je bio ispunjen radom, a on zadovoljan. Takav dinamičan tempo njegov organizam nije mogao dugo da izdrži i iz zdravstvenih razloga 2013. stavlja tačku na sve što je do tada radio.
Zemlju je dao u arendu, a on se osećao beskorisno, jer mu nije bio dan ispunjen. Kako to obično u životu biva, kad se jedna vrata zatvore – druga se otvore. Baš u tom periodu Radovan je upoznao vredne pčele, o kojima ništa nije znao. Pomislio je da bi mogao s njima da se druži i danas im je veliki dužnik.
Pre nekoliko godina kupio je svoja prva tri društva. I tako je sve počelo. Kako je bolje upoznavao pčele, povećavao je i broj društava i danas ih ima 60. Radovan voli da istakne da još uvek nije pronikao u sve tajne pčelarstva. Stacionirani je pčelar, a pčelinjak se nalazi u ataru između Bašaida i Bikača. Pčele su sada u zimovniku.
– Do ove godine sam imao jedan sistem za uzimljavanje, a trenutno isprobavam tri, pa ću videti koji će se najbolje pokazati – objašnjava Žeravica. – Pčelama tokom zime mora da se ostavi hrana, a po košnici ostavljam deset ramova meda.
Radovan Žeravica, nekada vredni poljoprivrednik, a danas posvećeni pčelar
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Pčelarska sezona kod Žeravice počinje na proleća s prvom cvetnom pašom, odnosno livadom. Potom se pčele sele na uljanu repicu, pa ponovo idu na livadu, a u to vreme ima i bagrema. Poslednja paša je suncokret. Mnogi pčelari ne mogu da se pohvale da su poslednjih nekoliko godina izvrcali puno meda. Baš u tom periodu Radovan je počeo da se bavi pčelarstvom. Tako su i njemu sve godine iste. Posle paše i vrcanja nikada ne meri med, jer sve što izvrca odmah teglira. Do sada je primetio da posle suncokreta bude 400 do 500 teglica.
Žeravica je med registrovao, kao i objekat za pakovanje meda. Član je Udruženja pčelara "Bašaid". Ove godine za Dan sela nagrađen je poveljom, što ga čini posebno sretnim, jer med prodaje pod imenom "bašaidski med" i tako na lep način promoviše selo. Osim što med i proizvode od meda prodaje na kućnom pragu, redovan je učesnik manifestacija koje organizuje TO Kikinda, sa kojom ima lepu saradnju, kao i sa PSS "Kikinda".
Finansijska pomoć u ovom poslu puno znači. Već dve godine unazad, zahvaljujući subvencionisanim konkursima od Grada Kikinde, dobio je povraćaj sredstava, prošle godine za topionik za vosak, a ove za komplet nastavaka za košnice. To mu je od velike pomoći i putokaz da je na pravom putu.
Radovan je pčelama zarazio i suprugu Vesnu i kćerku Sanju. Tako je, zahvaljujući njima dvema, proširena paleta proizvoda. Osim klasičnog meda – suncokret, uljana repica, livadski, mešani – u ponudi su i lekoviti proizvodi na bazi meda, ali i za uživanje: kombinacije sušenog i koštičavog voća s medom, kao i medovača. Ukupno imaju 30 raznih proizvoda.
Sve te proizvode Radovan ne bi mogao sam da napravi i osmisli bez pomoći kćerke Sanje, koja se aktivno priključila ovom poslu pre dve godine. Sanja Ćirić Žeravica ima 20 društava i drži ih sa tatinim. Njenim dolaskom otvorile su se nove mogućnosti.
– Iz želje da pomognem ljudima, zainteresovala sam se za apiterapiju – objašnjava Sanja.
Zajedno su posetili apikomoru u Temerinu, uverili se da to ima efekta i da nije prazna priča i Sanja je odlučila da se oproba na tom polju. Upisala je kurs u Beogradu, jer je htela da se edukuje na ovom polju. Polagala je ispite i stekla sertifikat za apiterapeuta.
Zvanično, ona je osoba koja je specijalizovana za pomoć pri lečenju pčelinjim preparatima. Samo je nedostajao objekat gde može da se pruži ta pomoć. Ubrzo je u dvorištu podignuta drvena apikomora, koju je Radovan sam napravio. U komori je inhalator pomoću koga se inhalira, a nema direktnog kontakta s pčelama.
Prvi pacijenti su bili Sanjina kćerka i sin. Ubrzo se pročulo za ovaj vid lečenja i roditelji su počeli da dovode uglavnom decu školskog uzrasta zbog čestih respiratornih infekcija. Već posle četvrtog tretmana oseća se boljitak. Interesantno je da u apikomori može i da se odspava pola sata, pa su počeli da dolaze i stariji koji imaju tegobe s disanjem.
Sanja se okrenula spravljanju lekovitih preparata za imunitet, inhalaciju, detoks, prostatu, skoro za sve što muči savremenog čoveka. Interesuje je i pripremanje melema. Želja joj je da se još usavrši i da bolje upozna prednosti eteričnih ulja. Sanja i Radovan razmišljaju i o prodavnici zdrave hrane. Neverovatno je koliko su im pčele proširile vidike i ukazale na velike mogućnosti. Dok se sve to ne realizuje, idu polako putem kojim su zajedno krenuli.
Tamara Gnip
