669519497885b9c025270d411777471346569.webp)
Stočarstvo je sastavni deo života sela. Među malobrojnima koji veruju da stočarstvo ima perspektivu je i Dragan Kejić iz Kraljevaca. Ovom proizvodnjom počeo je da se bavi pre više od jedne decenije.. Kejići su tada kupili jedno prase, nabavili hranu i pomislili kad hrane jedno mogu još. Uskoro su nabavili još 12 krmača. Polako se broj povećavao i stigli su do 40 krmača i 800 prasića.
Pročitaj više:Veran tradiciji i selu
Hranu im uglavnom sami obezbeđuju. Kejići, poseduju 4 ha na kojima gaje žito, kukuruz i ječam. Dobili su u zakup još 4 ha obradivih površina na korišćenje zato što se bave stočarstvom. Još uvek to im nije dovoljno. Za proizvodnju kojom se bave potrebno je da obrađuju bar 10 ha. Ono što nedostaje nadoknađuju kupovinom soje, premiksa i kukuruza.
- Hrane treba puno. Tako smo prošle godine dokupili još tri vagona kukuruza da bi sve prehranili, a godišnje proizvedemo 800 prasadi, kaže Kejić.
Prodaja stoke im je glavni izvor prihoda. Prasići se prodaju kad dostignu težinu od 20 kg - 25 kg.
Mnogi proizvođači su nezadovoljni otkupnom cenom. I Kejić smatra da je niska. Uprkos tome ne planira da prekine proizvodnju, iako mnogi stočari prete da će to uraditi baš zbog nezadovoljstva. Mišljenja su da ako zaista budu morali da uvedu neke restriktivne mere smanjiće samo količinu.
Već nekoliko godina imaju kupca koji im otkupljuje svu prasad, što je dobro jer do tada su dolazili nakupci i uzimali po 10 – 20 komada. Takođe, Kejići se od njega snabdevaju premiksom, što im mnogo olakšava posao.
Pročitaj više:Od dedine štale do brenda sela
Kako ističe naš sagovornik ulaganja u ovu proizvodnju su velika. Opredelili su se za proizvodnju rasnih krmača rase landras, jorkšir, a imaju i dva nerasta jedan je jorkšir, a drugi durok pietren. Izbor nije bio slučajan, već su birali one rase koje su otporne na bolesti. Preventiva je jako važna pa se velika pažnja poklanja njihovom zdravstvenom stanju. Da bi se sačuvalo zdravlje, neophodna je redovna vakcinacija kao i održavanje higijene objekta u kom borave.
Izuzetno je važno zdravlje svih grla na području opštine pa Rumska poljoprivredna stručna služba nadzire svu umatičenu stoku, vakciniše ih , vodi evidenciju, brinući se tako o dobrobiti životinja.
Kejići, tove svinje za prodaju. Sve krmače su im umatičene, kao i nerastovi i mogu da posluže za proizvodnju priplodnog materijala. Želja im je da unaprede proizvodnju i povećaju količine. Za tako ozbiljnu proizvodnju potrebni su i odgovarajući objekti.
Svinjci u kojima je smeštena stoka su oni koji su ostali još od babe i dede . Njihova namena nije bila za današnju proizvodnju pa su ih Kejići adaptirali. Uradili su čekalište i napravili jamu za osoku.
Trude se da čuvaju životnu sredinu. Sakupljaju osoku kojom đubre njive. Po skidanju pšenice i ječma, osoku izvlače na njivu. Godišnje to je od 30 do 40 cisterni. Kako sami kažu tih 3.000 litara nije im dovoljno za sve njive, al ipak dobro dođe.
U ovu proizvodnju uključena je cela porodica supruga Gordana i deca Aleksandar, Veljko i Dunja. Deca pomažu pogotovo leti pri hranjenju. Vrlo su vešti i rado pomažu. Dobro znaju da jedna krmača pojede od 1,5 kg - 2 kg hrane,a hrane ih dva puta dnevno. U ovom poslu puno znači što se svi uključuju kad god je potrebno.
Pogotovo je zainteresovan Aleksandar, najstariji sin koji želi da postane veterinar i da još više doprinese napretku kojem ova porodica teži.
Da bi išli napred neophodna su ulaganja. Naprimer njihovo prasilište je betonsko i treba ga adaptirati, kako bi se olakšao posao. Teško da za sada to mogu sami da isfinansiraju. Tako da je svaka pomoć dobro došla.
U ovu proizvodnju Kejići ne ulažu samo materijalna sredstva već i ljubav i strpljenje, osiguravajući tako egzistenciju svojoj porodici, što potvrđuje da su na pravom putu. U svakoj proizvodnji ima i dobrih i loših godina, a to svi koji se bave poljoprivredom dobro znaju,pa i Kejići.
Tamara Gnip
