Kada neko bira posao kojim će se baviti, najčešće se pri izboru vodi svojim interesovanjima, obrazovanjem, ekonomskim razlozima, a nekada posao naprosto pronađe čoveka i bukvalno mu padne s neba. Upravo to se dogodilo porodici Batinić iz Lazareva kraj Zrenjanina. Danas uspešni pčelari, ovim poslom počeli su da se bave pre 20-tak godina kada im je u dvorište sleteo roj pčela o kojem su počeli da se brinu. O pčelarstvu nisu znali gotovo ništa. Jedino je Anica, supruga i majka, u detinjstvu imala dodir sa pčelama preko dede koji se bavio ovim poslom. Međutim, kako sama kaže, malo toga se sećala. Usledilo je učenje, traženje pomoći od iskusnih pčelara, a onda je jedan roj porastao na dva, pa tri i tako redom. Danas imaju 250 košnica, od toga 200 u konvencionalnom i 50 u organskom pčelarstvu. Posao su Anica, suprug Milorad i sinovi Darko i Dejan toliko usavršili da danas od njega žive. O tome koliko su uspešni u svom poslu govori i činjenica da ove godine kada su skoro svi pčelari imali ogromne gubitke, to se kod njih nije desilo.
Bez prilagođavanja nema napretka
- Važno je stalno usavršavati proizvodnju. Ne može neko da kaže - radio sam kao i svake godine i desio mi se pomor. Uslovi za proizvodnju se menjaju, menja se klima, pa i mi pčelari moramo da se prilagođavamo. Prošla godina je bila specifična, udružilo se nekoliko loših faktora - pretoplo leto, manjak paše i standardni problem varoa. Bitno je da se suzbijanje ovog parazita prilagodi vremenskim uslovima i novonastalom trendu da su zime sve slabije, a matica zaleže sve duže, čak i do decembra To se posebno lepo vidi na organskom pčelinjaku gde stresamo sve pčele prilikom tretmana. Tada smo uočili da je čak i u decembru prisutno leglo sa varoom koja kasnije napada košnicu, objašnjava Darko, mladi pčelar i inovator koji znanje stečeno na Prirodno matematičkom fakultetu sve više ugrađuje u pčelarsku praksu.
Pročitaj još: Pčelari: Oslobodite nas taksi od ulaska u Frušku goru!
Toplotom protiv varoe
Među inovacijama koje je stvorio nalazi se i uređaj za borbu protiv varoe za koji je dobio grant Fonda za inovacionu delatnost Srbije.
- Ovaj uređaj koristi toplotnu energiju u borbi protiv varoe i funkcioniše na principu da varoa ugine na nižoj temperaturi nego pčele. Uređaj je efikasan i bezopasan za pčele, ali i dosta sporiji od preparata koji se koriste protiv varoe. Nama je, međutim, značajan ovaj vid borbe protiv parazita, posebno na organskom pčelinjaku gde su mere za suzbijanje štetočina ograničene, objašnjava Darko.
Organsko pčelarstvo je upravo nešto što ova porodica namerava da širi. Sa konverzijom su počeli 2019. godine, a danas u organskom sistemu imaju 50 košnica. Darko objašnjava da je za ovaj vid pčelarske prakse neophodno da tri kilometra unaokolo nema zagađivača, a to su pronašli u Beloj Crkvi na imanju kompanije Ecoagri Serbia koje u organskoj proizvodnji ima 2.800 hektara.
Pročitaj još: Blagovremenost je ključ uspeha za pčelare
- Košnice selimo na ovo imanje kada je sezona uljane repice i suncokreta, a nosimo ih i na lipovu pašu pored Tise. Do sada smo organski med prodavali isključivo od kuće, ali sada se pojavio potencijalni kupac pa će ga možda uskoro jesti i kupci u Aziji, objašnjava Darko uz napomenu da sav med koji proizvedu ima potrebne sertifikate za prodaju u zemlji i inostranstvu.
Vrcaljka na solarnu energiju
Zahvaljujući organskom medu i inovacijama u ovoj oblasti Batinići su dobili još jednu nagradu, ovoga puta od NLB Komercijalne banke u okviru NLB organic konkursa. Darko je, naime, osmislio da solarne panele poveže sa vrcaljkom tako da sada sav med vrca pomoću energije sunca. Planira da nabavi još panela jer su u međuvremenu kupili električni auto, pa su im porasle potrebe za električnom energijom. Batinići su porodično okrenuti održivosti i racionalnom životu pa zato žele da i auto voze na "sunce".
Iako planiraju da šire organsku proizvodnju, glavni prihod porodica ipak ostvaruje u konvencionalnom pčelarstvu gde imaju 200 košnica.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
- Ove košnice nosimo na pašu u konvencionalne useve uljane repice, suncokreta, na bagremovu pašu, livadu, pa imamo i toliko vrsta meda. Patentirao sam krem od lešnika i meda, a pravimo i mešavinu meda sa pergom koja se pokazala odlično u borbi protiv alergija. Na ovaj proizvod sam posebno ponosan. Rakije pravimo od fermentisanog meda. Dakle, to je rakija od meda, a ne medovača, odnosno voćna rakija u koju je dodat med. Prodajemo i propolis i pergu. Ovaj asortiman nećemo mnogo menjati, ali planiramo da razvijamo farmaceutske proizvode poput krema na bazi meda i voska, krema na bazi pčelinjeg otrova protiv bora i labelo za uvećavanje usana. Planiramo i izradu sveća od čistog pčelinjeg voska, jer vosak kao proizvod nije nešto tražen, dok su sveće popularne zbog specifičnog mirisa i načina gorenja, objašnjava Darko.
Ono što Batinići ističu kao recept za uspeh je posvećen zajednički rad i spremnost na učenje i inoviranje. Iako uspevaju da prodaju ono što proizvedu, a to je, zavisno od sezone 5-7 tona meda, svesni su da u marketing i društvene mreže moraju više da ulože.
-Nema nas na društvenim mrežama i to je problem. Planiramo da u narednom periodu više uložimo u promociju što će nam omogućiti da veću količinu meda prodamo direktno - bez posrednika, objašnjava naš sagovornik.
Za porodicu Batinić će se sigurno još čuti. Oni su i do sada uspevali da prodaju sve što proizvedu jer je kvalitet bio i ostao najbolja preporuka za ono što rade. Društvene mreže samo mogu da pomognu da se još bolje pozicioniraju i steknu novi klijentelu, pogotovo za preparate koje uskoro planiraju da ponude tržištu
Tekst i foto: Aleksandra Milić
