Radmila Jovanović, potiče iz seoske porodice s Banije iz sela Gornja Bačuga. Ratna dešavanja na ovim prostorima promenili su život mnogim porodicama pa i njenoj. S petnaest godina Radmila s roditeljima i sestrom stiže u Barajevo. Iako je za njih to bila nova sredina, brzo su se snašli i nastavili da rade ono što što najbolje znaju, a to je povrtarstvo. Baštovanstvu su bili i ostali naklonjeni i gajenju domaćih životinja.
Nekako se u životu slože kockice pa sve ispadne dobro. Ljubav prema prirodi Radmila je nastavila da neguje i kad se udala. Došla je u porodicu koja se takođe bavila poljoprivredom ali na mnogo većoj površini. Zajedno sa suprugom Nebojšom nastavlja da gaji povrće na tradicionalan način.Bave se i uzgojem svinja, ovaca, kokošaka, pilića i zečeva rase nemački šarac. Pobornici su zdravog života, a bez proizvodnje zdravstveno ispravne hrane to ne može, zato je za njih uvek bio prioritet da je obezbede prvenstveno za svoje potrebe, a ako ima viška to se prodavalo na kućnom pragu.
Pročitaj više:Ne košta ništa, a bez ovoga nema uspeha!
Duboko su već pronikli u tajne povrtarstva pa predlog prijatelja da počnu da se bave organskom proizvodnjom za njih je bio izazov i rado je prihvaćen. Neophodno je bilo prilagoditi se i tri godine su bili u procesu konverzije.
- Organskom proizvodnjom voća i povrća bavimo se od 2019. kaže Radmila Jovanović. Proizvodnja se odvija na otvorenom prostoru i u plastenicima po organskim principima.
Površine pod organskom proizvodnjom registrovane su na 1 hektar i 20 ari. To ne obuhvata samo baštu nego i voćnjak. Pod plastenicima je 6,5 ari, odnosno reč je o dva koja se prostiru na preko tri ara. U plastenicima gaje zelenu salatu, beli luk, crni luk, luk srebrnjak, rotkvice, spanać, blitvu, grašak, paradajaz, papriku. Na otvorenom sade krompir, blitvu, grašak,tikvice, bundevu, cveklu, boraniju, crni luk.
Specifičnost organske prozvodnje je da je to proizvodnja koja traži dosta ljudskog rada. Tako da to i jeste porodičan posao u koji su uključeni i njihova deca, ali i Radmilini roditelji i sestra. Koliko je ovakva proizvodnja lepa, a i od nje može da se živi potvrda je da je Radmilina kćerka Anđela uspešan student druge godine zemunskog Poljoprivrednog fakulteta.
Jovanovići, od semena pa do krajnjeg proizvoda sve sami proizvode. Primera radi, Radmili je potrebno 800 strukova paradajza za pun plastenik i to sama proizvede.
- Za uspešnu proizvodnju važno je poštovanje plodoreda, ističe Radmila Jovanović. - Vodim računa da se na isto mesto biljke vraćaju posle par godina. Poštujući to osnovno pravilo koliko se bavim ovom proizvodnjom nije bilo pojave nekih značajnijih bolesti, ali ni štetočina.
Kako je zaštita u organskoj proizvodnji specifična,na osnovu iskustva Radmila tvrdi da je kombinacija kravljeg mleka, sode bikarbone i vode univerzalno sredstvo koje primenjuje preventivno. Istovremeno ono i štiti i hrani biljke, a pogotovo je efikasno ako se odmah reaguje po pojavi vaši. Lako se primenjuje, jer su parcele manje, pa može da se istretira istovremeno i paradajz i paprika.
S obzirom da gaje životinje, Jovanovići obavezno upotrebljavaju stajnjak, a slamu za malč. Za oprašivače koriste pčele, imaju 10 košnica. Tako da zbog njih gaje i lekovito bilje bosiljak, žalfiju i još poneka vrsta se nađe.
Posebno je zanimljivo što ovo gazdinstvo na svom posedu ima stare sorte voćki starosti preko sto godina - krušaka, jabuka, višanja, trešanja, koja su opstala i obilno rađaju. Od starih sorti krušaka gaje – lubeničarku, ječmenku, kaluđerku, zimnjaču,karamanku. Kako kaže naša sagovornica kad ta stabla rode, rađaju preko 1.000 kilograma i dobar deo tih plodova se prerađuje.
Za sada ta prerada se obavlja u kućnim uslovima na tradicionalan način. Radmilina želja je da se preradi voća i povrća posveti ozbiljno. Potreban joj je objekat gde bi mogli da smeste mašine za preradu. Posebno im je interesantan za preradu paradajz koji se ne proda u svežem stanju. Prerađuje se bilo kao kuvani ili pasterizovani. Paradajz se propasira, odvoje se semenke i ljuske i propuste kroz pasterizator i tako pasterizovan se flašira. U plasteniku se bere od juna do oktobra. Zavisno od godine ovde može da rodi i dve tone paradajza.
- Prerađen paradajz u većim količinama dobro bi došao, pogotovo u zimskom periodu kad nije sezona, kaže Radmila.
Uglavnom, prodaja se odvija preko interneta. Jovanovići imaju svoj sajt preko koga se potencijalni kupci informišu, poručuju, a porudžbina im stiže na kućnu adresu. U ponudi je – mladi luk,suncokretov med,matični sok od dunje, ali i višnje, kao i od starih sorti jabuka, zatim suva organska šljiva, ceđeni pasterizovani sok od paradajza, kuvani blagi paradajz, ali i kuvani ljuti paradajz, domaći prolećni med, veza svežeg peršuna, zelena salata, domaća jaja.
Pročitaj više:Cena prvih organskih jagoda dostizala 1.600 dinara po kilogramu
Kako kaže Radmila ovakav način komunikacije umnogome im je olakšao šta treba brati i gde isporučiti. Tako da se spram porudžbine i ujutru bere povrće, voće ili pakuje ono što je prerađeno, a posle osamnaest časova Nebojša na kućnu adresu raznosi svežu porudžbinu.
Za sada proizvodnja kod Jovanovića se odvija bez problema i želja im je da tako i ostane. Svesni su da je to proizvodnja pod vedrim nebom. Kako kaže Radmila nekad rodi kruška, nekad trešnja… Priroda zna najbolje i oni to poštuju, jer žive u skladu s njom.
Tamara Gnip
