Srbija će već od 16. maja potrošiti prirodne resurse koje planeta može da obnovi tokom cele godine, što znači da ćemo od tog datuma živeti „na ekološki kredit“. Iako je ovogodišnji datum pomeren za osam dana u odnosu na prošlu godinu, stručnjaci upozoravaju da je to i dalje nedovoljno i da su potrebni mnogo ozbiljniji koraci kako bi se sačuvali prirodni resursi.
Posledice narušene ravnoteže prirode već su deo svakodnevice – od naglih temperaturnih oscilacija i dugotrajnih suša do poplava i oluja. Upravo su takvi ekstremni vremenski događaji „zatezna kamata“ koju čovečanstvo plaća zbog prekomerne eksploatacije prirode.
Pročitaj još: Ko su prljavih 12: namirnice koje sadrže najviše pesticida
Na ozbiljnost situacije ukazuje i novo istraživanje objavljeno u časopisu Nature Ecology & Evolution, koje pokazuje da se uticaj klimatskih promena na globalni biodiverzitet sistematski potcenjuje. Poseban fokus stavljen je na kombinovane efekte ekstremnih vremenskih pojava, koje se gotovo nikada ne događaju izolovano.
Prema projekcijama istraživanja, do 2085. godine čak 36 odsto staništa kopnenih vrsta moglo bi biti izloženo kombinaciji ekstremnih klimatskih događaja, dok bi već do 2050. godine čak 74 odsto staništa moglo biti pogođeno ekstremnim temperaturama.
-Cena koju plaćamo je visoka. Brojna istraživanja renomiranih instituta, univerziteta i klimatoloških centara širom sveta ukazuju na isto – klimatski rizici moraju da se posmatraju sistemski, a ne kroz pojedinačne pojave. Priroda je savršen sistem, a ako smo uspeli da narušimo njenu ravnotežu, sada moramo jednako ozbiljno da se posvetimo njenom oporavku“, istakla je Aleksandra Ugarković iz WWF Adria.
Pročitaj još: EU uvodi stroža pravila: sertifikovano seme i sadnice za pošumljavanje
Ipak, istraživanje ukazuje i na mogućnost da se najcrnji scenariji izbegnu. Stručnjaci navode da bi brzim i odlučnim smanjenjem emisija ugljen-dioksida, kao i približavanjem cilju neto nultih emisija, procenjeni rizik mogao da bude smanjen sa 36 na svega 9 odsto.
Iz WWF-a poručuju da prostor za delovanje i dalje postoji, ali da će brzina reakcije i odlučnost u donošenju odluka biti ključni za budućnost prirode i društva.
