Iako su padavine početkom jula donekle popravile stanje useva, ratari širom Srbije sa mnogo više strepnje gledaju u vremensku prognozu nego u količinu kiše. Saglasni su da će za ovogodišnji rod biti presudno da dnevne temperature ne prelaze 35 stepeni, jer upravo ekstremna vrućina u najosetljivijim fazama razvoja može naneti mnogo veću štetu od kratkotrajnog nedostatka vlage.
Najveće površine i ove godine zasejane su kukuruzom, mada ima regiona, poput severnog Banata i severne Bačke, gde su proizvođači značajno smanjili setvu zbog ranijih loših iskustava. Iz poljoprivrednih savetodavnih službi poručuju da je još rano za ozbiljnije procene prinosa, jer će ishod u velikoj meri zavisiti od vremenskih prilika tokom jula.
Kukuruzu više smeta 35 stepeni nego manjak kiše
Dr Goran Bekavac iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu ističe da odavno nije zabeležena ovako velika razlika u razvijenosti kukuruza na teritoriji Srbije.
– Raspored padavina direktno je uticao na razvoj kukuruza. Tamo gde je bilo dovoljno kiše, biljke su pred metličenjem ili su već u toj fazi. Poljoprivrednici s razlogom očekuju nove padavine, ali treba naglasiti da kukuruzu još više smetaju visoke dnevne temperature. Kada živa u termometru pređe 35 stepeni, razvoj biljke praktično staje, bez obzira na svežije noći. Ne bismo želeli da se ponovi scenario iz 2011. godine. Ako nas posluže vremenski uslovi, možemo očekivati dobar rod, ali je za procene prinosa još prerano – kaže Bekavac.
Pročitaj još:Borba za uljanu repicu od nicanje do žetve
Šareni usevi na severu Bačke
Na području Subotice usevi su ove godine veoma neujednačeni, što je posledica različite količine padavina, ali i grada koji je oštetio deo parcela.
Direktor Poljoprivredne savetodavne i stručne službe u Subotici Damir Varga kaže da je upravo stanje okopavina najbolji pokazatelj koliko su padavine bile neravnomerno raspoređene.
– Najpre smo imali simbolične padavine, zatim oko 45 litara po kvadratnom metru, dok je u okolini Palića palo čak 130 litara. Kukuruz ulazi u fazu metličenja, ali ukoliko u narednim danima ne bude nove kiše, mogli bismo imati probleme. Suncokret je veoma neujednačen – glavice su različite veličine, a biljke oštećene gradom zadržale su samo cvet i poneki list – objašnjava Varga.
U ovom regionu površine pod kukuruzom gotovo su prepolovljene i sada iznose oko 15.000 hektara. S druge strane, proizvođači su zadovoljni prinosima uljane repice, koji su dostizali i četiri tone po hektaru, uprkos tome što je bilo parcela koje su morale da budu presejane.
Kiša popravila stanje, ali opasnost nije prošla
Na području opština Vrbas, Kula, Srbobran i Bečej završena je žetva pšenice, a ostvareni prinosi kreću se od pet do osam tona po hektaru. Ozimi ječam dao je još bolje rezultate, od sedam do devet tona po hektaru.
Agronom Poljoprivredne savetodavne službe Livia Boganč-Andrijašević ističe da će dalji razvoj glavnih ratarskih kultura zavisiti od vremenskih prilika tokom narednih sedmica.
– Padavine tokom protekle nedelje ublažile su nedostatak vlage u zemljištu, ali ukoliko se nastave topli vetrovi, dnevne temperature oko 40 stepeni i tropske noći, sve ratarske kulture biće izložene ozbiljnom stresu – upozorava ona.
Kukuruz se trenutno nalazi u fazi metličenja i za sada je u dobroj kondiciji. Suncokret je u fazi cvetanja i takođe dobro izgleda, dok je soja u cvetanju i, prema trenutnom stanju useva, mogla bi ostvariti prinose iznad višegodišnjeg proseka.
Pročitaj još: Više od 530 miliona dinara za beogradske poljoprivrednike
Kod šećerne repe situacija zahteva veću pažnju. Posle padavina i visokih temperatura stvoreni su povoljni uslovi za razvoj bolesti Cercospora beticola, zbog čega su proizvođačima preporučeni hitni fungicidni tretmani, dok će nove preporuke uslediti u narednom periodu.
Tokom 2. i 3. jula zabeležene su značajne količine padavina – u Zmajevu je palo 50,2 litra po kvadratnom metru, u Kucuri 52 litra, a u Vrbasu 25 litara.
Iskustvo iz prakse: jedna kiša ne može da popravi štetu
Poljoprivrednik Ivan Kajić iz Srpskog Miletića, koji se uspešno bavi ratarstvom i tovnim govedarstvom, kaže da trenutno ima oko 80 jutara kukuruza koji za sada izgleda dobro.
Na svom gazdinstvu kukuruz melje kada vlaga zrna dostigne između 28 i 30 procenata i skladišti ga u posebne silose kao kvalitetnu hranu za stoku.
– Iskustvo me je naučilo da jedna slaba kiša ne može da popravi štetu ako je kukuruz već dugo bio izložen visokim temperaturama i suši. Dešavalo se da posle takve kiše biljke jednostavno uvenu i ne formiraju klip. Zato su nam podjednako važne sveže noći, ali i da dnevne temperature ne prelaze 30 stepeni – kaže Kajić.
Na gazdinstvu je već obezbeđeno dovoljno stočne hrane, a planirano je i proširenje proizvodnje uvođenjem tovnih rasa hereford i salers.
Sve u svemu, stanje useva početkom jula uliva umeren optimizam, ali će konačan rod zavisiti od vremenskih prilika tokom narednih sedmica. Ratari i stručnjaci složni su u jednom – više od same suše brinu ih ekstremno visoke temperature koje u najosetljivijim fazama razvoja mogu ozbiljno ugroziti potencijal prinosa.
Izvor: Agroprofit
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)