U vremenu kada klimatske promene sve više uzimaju danak u poljoprivrednoj proizvodnji, kada su inputi sve skuplji, a zemljište, kako potvrđuju mnoga naučna ispitivanja, postaje sve siromašnije organskom materijom, a samim tim i humusom, ima poljoprivrednika koji razmišljaju na koji način da proizvodnju učine održivom, a da pritom zemljište oplemene i ujedno ostvare jeftiniju poljoprivrednu proizvodnju smanjenim unosom inputa. Jedno od potencijalnih rešenja, čija primena poljoprivrednu proizvodnju usmerava ka ovim ciljevima, Tibor Turi iz Bačkih Vinograda vidi u regenerativnoj poljoprivredi. O ovome je razmišljao godinama, gledajući u komšijske njive u Mađarskoj, na kojima je ovaj vid proizvodnje zastupljen, a proizvodnja se takođe odvija na pesku.
Lomio se par godina da li da, prvenstveno u ratarskoj proizvodnji, pređe sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu jer, kako kaže, njive koje je posmatrao "nisu lepo izgledale". Osim ratarske i proizvodnje krompira, ovaj proizvođač decenijama već u svojim zasadima jabuke ne primenjuje nikakvu obradu zemljišta. Prostor između redova se samo kosi i tarupira, a i ostaci rezidbe ostaju na tlu. Bez obzira na vrstu proizvodnje, Tibor u obradi zemljišta ne koristi plug već dvadeset godina, kad je i prodao ovu mašinu.
– Pet godina sam se interesovao, razmišljao o regenerativnoj poljoprivredi, a pre tri odlučio: ili radim regenerativnu poljoprivredu, ili ću da batalim sve. Stalno pratim razvoj regenerativne poljoprivrede i u Mađarskoj i ovde u Srbiji, kaže Tibor, koji se, kako smo pisali u prethodnom izdanju "Poljoprivrednika", bavi i proizvodnjom krompira.
Kako navodi, u biljnoj proizvodnji mora da se poštuje priroda. Zemlja, po njegovim rečima, ne sme da se sili. Mora se o njoj voditi računa.
– Mi proizvodimo na pesku i zbog toga imamo veliki problem sa eolskom erozijom. Kada se obrađuje zemljište intenzivno, dolazi do nastanka sitnih čestica i prašine koju vetar lako odnese. Kako bi se sačuvalo zemljište i smanjio uticaj eolske erozije, u Mađarskoj je tokom leta zabranjeno oranje da bi se sačuvala vlaga zemljišta, kaže Tibor i navodi da regenerativna poljoprivreda ima nekoliko principa.
– Prvi od njih jeste: ne diraj zemljište.To znači da nema obrade. Za obradu su zaduženi pokrovni usevi koji obrađuju zemljište svojim korenovom sistemom. Dok je na zemljištu pokrovni usev, ideja je da te useve, između ostalog, jede stoka, koja istovremeno na njivi ostavlja ekskremente i urin, što znači da đubri zemljište. Svakako se podrazumeva i ostavljanje biljnih ostataka na njivi posle žetve, ali ne i njihovo mešanje sa zemljištem, objašnjava Tibor, koji seme pokrovnih useva nabavlja u susednoj Mađarskoj.
Autor fotografije: Marija Antanasković
U regenerativnoj poljoprivredi zemljište je 11 meseci pokriveno usevom, jednim delom je to pokrovni, a jednim gajeni usev. Zapravo, pokrovni usevi su oni koji se gaje između glavnih useva, a imaju ulogu malča. Kako navodi Tibor, regenerativna poljoprivreda se razlikuje od organske u smislu zaštite bilja. Koriste se konvencionalni preparati, a primenjuje se integralna zaštita.
Regenerativna poljoprivreda podrazumeva od operacija direktnu setvu i žetvu, a obrade zemljišta nema. Naš sagovornik je, da bi krenuo sa regenerativnom poljoprivredom, po čijim principima uzgaja kukuruz, pivarski ječam i suncokret, morao da nabavi i adekvatnu mehanizaciju. Tako za setvu pivarskog ječma i pokrovnih useva koristi specijalizovanu sejalicu, koja istovremeno sa setvom obezbeđuje aplikaciju peletiranog organskog đubriva. Za setvu širokorednih biljnih vrsta, odnosno direktnu setvu, koristi klasičnu sejalicu sa duplim diskovima. Za direktnu setvu ovih useva upotrebljava konvencionalnu pneumatsku sejalicu, s obzirom na to da se setva obavlja na peskovitom zemljištu, pa nije teško postići adekvatan pritisak po bateriji sejalice.
Na osnovu dosadašnjeg iskustva, Tibor kaže da su troškovi proizvodnje značajno manji u odnosu na konvencionalnu, što je i očekivao jer nema obrade zemljišta, pa samim tim nema ni troškova za ovu agrotehničku meru, a ne aplicira se ni mineralno đubrivo. Osim manjih troškova proizvodnje, unapređenja zemljišta u kojem ostaje više organske materije i poboljšanja vodno-vazdušnog režima, prinosi koje je Tibor postigao u poslednje tri godine, koliko primenjuje principe regenerativne poljoprivrede, neznanto su manji u odnosu na one u konvencionalnoj proizvodnji. Kada se podvuče crta, troškovi proizvodnje su manji za više od 30 odsto.
– Ove godine na našoj peskovitoj zemlji sam imao prinos kukuruza tri tone po jutru, a tri puta smo zalivali. Suncokret je imao prinos 1.500 kilograma po jutru, a pivarski ječam od tri do tri i po tone po jutru. Pri tome, u regenerativnoj poljoprivredi čuvamo zemljište i poboljšavamo ga povećanjem udela organske materije, odnosno humusa, kaže Tibor, koji smatra da treba razmisliti o tome da je zemljište resurs koji je neophodno u dobrom stanju ostaviti narednim generacijama.
Programom IPARD III je predviđeno da se onima koji su se odlučili za regenerativnu poljoprivredu obezbede ekonomski benefiti. Ovaj vid proizvodnje poljoprivrednicima koji se odluče za njenu primenu nudi i mogućnost takozvanih karbonskih kredita, preko kojih mogu da ostvare ekonomsku dobit, što mnogi koji se bave regenerativnom poljoprivredom u Evropskoj uniji već koriste.
Tibor stalno prati i predavanja iz oblasti regenerativne poljoprivrede i na taj način se obrazuje, a ima veoma dobru saradnju sa savetodavcem dipl. inž. Florijanom Farkašem.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)