Odavno je poznato da je zdravlje najveće bogatstvo. Pogotovo danas, imperativ je kako ga sačuvati. Svakako, bitan faktor na tom putu je ishrana. Proizvesti zdravu hranu je san mnogih porodica. Tom mišlju, pre šest godina, rukovodila se i Danijela Ratkov, dipl. hemičar iz Starčeva, sela nadomak Pančeva, kada je počela iz hobija da gaji mikrobilje. Iako je odrasla na gradskom asfaltu, odabrala je život na selu, u suprugovoj porodičnoj kući, gde su se odvajkada bavili poljoprivredom. Po prirodi znatiželjna, a veliki pristalica zdrave ishrane, odlučila je da sama proizvede zdravu hranu za svoju porodicu. Pre nego što je napravila prvi korak, dobro se informisala. Ideja je bila da obezbedi zdravu hranu za porodicu, a prioritet je bio da se to dopadne deci. Polako, na kuhinjskoj prozorskoj dasci, ideja je počela da živi. Vremenom, proizvodnja se povećavala, jer su i drugi počeli da traže "zeleniš" iz njihove proizvodnje. Ratkovi su odlučili da polako ulažu u ovu proizvodnju, a trebalo je i odlučiti da li će ovo biti samo hobi ili posao od koga će živeti cela porodica.
Veliku podršku Danijela je dobila od supruga Nenada, mašinskog inženjera, koji se ceo svoj radni vek bavio menadžmentom u velikim kompanijama. Pre dve i po godine odlučio je da počne novo poglavlje u svom životu i u potpunosti se posveti proizvodnji klica i mikrobilja, da tako realizuje i sopstvene snove. Kako je odrastao na zemlji i rado pomagao dedi i tati, izuzetno mu se dopala ideja da se više posveti uzgoju mikrobilja i klica na zdrav način, bez upotrebe hemije, kao i njihovom plasiranju na tržište. I tako su, polako, snovi postajali stvarnost.
I do 100 puta veća hranljiva vrednost
S pravom se postavlja pitanje u čemu je tajna mikrobilja i klica, pa su tako posebni.
- Mikrobilje i klice u sebi imaju od 10 do 100 puta više hranljivih sastojaka nego klasično povrće. Inače, to su mladi izdanci klasičnih biljaka, najčešće starosti od sedam do 25 dana, kaže Nenad Ratkov. – Iako na prvi pogled deluju slično, ipak se razlikuju.
Autor fotografije: Grina
Naime, klice predstavljaju proklijalo seme. Pri povoljnim uslovima bude se iz sna i postaju prava živa biljka. Odnosno, koristeći hranljive materije uskladištene u semenu, embrion razvija svoju stabljiku. Klice rastu brzo i mogu se ubrati za sedam dana.
Za razliku od njih, mikrobilju treba od sedam do 21 dan za uzgoj. Mikrobilje predstavlja mlade izdanke biljaka visine od pet do 10 centimetara, intenzivnog aromatičnog ukusa, različitih boja i tekstura.
Nenad Ratkov ukazuje na to da je najčešća razlika između klica i mikrobilja u načinu proizvodnje. Mikrobilje se obično gaji na zemljišnom supstratu, a može i hidroponski, dok se klice gaje isključivo na starinski način, u vodi. Za razliku od klica kojima je potrebno vrlo malo svetlosti, mikrobilje zahteva dosta svetlosti i dobru ventilaciju. Kada je reč o hranljivoj vrednosti, klice su prepune vlakana, proteina, esencijalnih hranljivih materija i enzima, a mikrobilje, iako je hranljivo, ne poseduje baš sve to.
Kod uzgajanja mikrobilja važno je nabaviti netretirano seme, organski proizvedeno, i odgovarajući supstrat na bazi treseta. Najzdraviji je na bazi glistenjaka i belog treseta, koji ova porodica i sama priprema.
Proizvodnja se odvija u plasteniku, veličine 10 m x 15 m, na uzdignutim lejama i na radnoj ploči stola. Kako je Danijela sklona traženju najboljih uslova za razvoj biljaka u plasteniku, pre četiri godine, na osnovu eksperimenata, zaključila je da su biljke gajene na prirodnoj svetlosti vitalnije, s izraženijim ukusom i nutritivno bogatije u odnosu na one uzgojene uz pomoć veštačke svetlosti.
Ovakvim zahtevima prilagodili su proizvodnju. To im je puno pomoglo da budu ukorak s prirodom. Nabavili su sisteme za grejanje i hlađenje kako bi se biljkama obezbedila neophodna toplota za nicanje i rast. Pošto je fokus u ovoj porodici na zdravlju, tako su i koncipirali proizvodnju. U proizvodnju se može krenuti s jednom vrstom biljaka ili sa više njih.
Autor fotografije: Grina
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)