Na osnovu podataka sa automatskih meteoroloških stanica na području Srbije, u periodu od 27. aprila do 5. maja zabeležena je pojava mraza. U zavisnosti od lokaliteta, mraz je registrovan od jednog do četiri dana. Najniža izmerena temperatura iznosila je -4,9°С, dok je trajanje mraza bilo od 2 do 9 sati. Na pojedinim lokalitetima u regionima Zrenjanina, Subotice i Pirota, temperature ispod 0°С registrovane su i tokom noći između 13. i 14. maja u trajanju od 2 do 6 sati, a najniža izmerena temperatura iznosila je -3,0°С.
Pročitaj više:Punoletstvo uspeha na srpskim njivama
Usled mraza došlo je do oštećenja na klasovima pšenice. Intenzitet šteta razlikuje se u zavisnosti od lokaliteta, sortimenta, ali pre svega od faze razvoja useva u trenutku pojave niskih temperatura, saopštava PIS.
Krajem aprila i tokom prve dekade maja usevi pšenice na području Srbije, u zavisnosti od roka setve, sorte i primenjenih agrotehničkih mera, nalazili su se u fazama od pojave zastavičara i klasanja do početka cvetanja. Najizraženija oštećenja zabeležena su u usevima kod kojih je klas u vreme pojave mraza bio potpuno izbačen iz rukavca i direktno izložen niskim temperaturama. U usevima gde je klas tek počeo da izlazi iz rukavca, oštećenja su uglavnom registrovana samo na vršnom delu klasa.
Pročitaj više:Jesmo li spremni za žetvu 2026?
Važno je naglasiti da se simptomi oštećenja od mraza mogu zameniti sa simptomima fuzarioze klasa, kao i sa oštećenjima nastalim ishranom žitnih stenica, zbog čega je neophodno pažljivo pregledati useve i pravilno utvrditi uzrok promena na klasu.
Kod oštećenja izazvanih mrazom najčešće dolazi do pojave beljenja dela ili čitavog klasa, pri čemu tkivo ostaje suvo, bez prisustva prevlake ili znakova truleži. Simptomi su često ujednačeno raspoređeni na parceli ili u njenim nižim delovima gde se hladan vazduh duže zadržava.
Za razliku od toga, kod fuzarize klasa dolazi do prevremenog beljenja pojedinih klasića ili delova klasa, a pri uslovima povećane vlažnosti mogu se uočiti narandžaste ili ružičaste prevlake gljive na zaraženim delovima. Simptomi su najčešće pojedinačni i nisu ravnomerno raspoređeni u usevu.
Oštećenja od žitnih stenica najčešće se manifestuju pojavom belih ili delimično osušenih klasića usled ishrane insekata, pri čemu se na mestu uboda često može uočiti sitna tamna tačka. Ukoliko stenice ubodu vreteno klasa, dolazi do sušenja dela klasa iznad mesta uboda. Simptomi su uglavnom lokalizovani na pojedinim klasićima ili delovima klasa, dok je ređe zahvaćen ceo klas.
U usevima koji su pretrpeli oštećenja od mraza ne preporučuje se primena hemijskih mera zaštitu. Dalji razvoj pšenice i proces nalivanja zrna zavisiće prvenstveno od vremenskih uslova u narednom periodu, pre svega od količine padavina i temperatura pogodnih za razvoj useva.
