Kad se krene u turistički obilazak po Vojvodini, posebno u proleće, pažljivom posmatraču neretko zapadne za oko lepo uređeno gnezdo na kakvoj banderi, iz koga naslonjena na jednu nogu viri velika bela ptica. Ako se ide u obilazak leti, iz gnezda viri nekoliko sitnih glava, uvek gladnih ptića. U pitanju su rode, velike i graciozne ptice, koje su pravi beli simbol i svojevrsna atrakcija vojvođanskih sela. Sećam se da sam kao dete, dok me deda vozi do vikendice u Banoštoru, sa nestrpljenjem čekao kada ćemo proći kroz Čerević, jer na glavnom putu, na sredini sela, na visokom stubu postoji gnezdo roda. Od tada je prošlo skoro četrdeset godina, dede više nema, sad se sam vozim, ali je ostala navika da uvek bacim pogled na to gnezdo i poklonim par sekundi ko zna kojoj generaciji roda.
Svoja gnezda rode prave na odžacima kuća, crkvenim tornjevima, banderama, visokom starom drveću, a materijal koji koriste sastoji se od šiblja i grana, dok je unutrašnjost obložena nežnijim materijalom, kao što je slama. U narodu se veruje da kada mladi bračni par pred prozorom ugleda rodu, to je siguran znak s neba da im u kuću stiže prinova. Ima li veće sreće za buduće roditelje nego da ugledaju tu čudesnu pticu.
Ne postoje samo bele rode...
Verovatno znate onu pesmu ''Decu ne donose rode, već ih rađaju majke'', ali meni je uvek nekako na pameti velika bela roda, koja u kljunu nosi zavežljaj, iz koga viri bebina glavica. Treba znati da ne postoje samo bele rode, koje "donose bebe", pošto ima i onih drugih boja.
Kod nas žive dve vrste roda, bela i crna, koje nastanjuju uglavnom ravničarske predele, pašnjake, močvarna i plavna područja. Crna roda je nešto manja od bele, i ona najčešće boravi u močvarnim, vlažnim nizijskim listopadnim šumama. U Vojvodini je prisutna dobro poznata bela roda. Prema procenama stručnjaka, u našoj zemlji se nalazi oko 700 parova te velike ptice, koja može da naraste do 1,20 metara, dok raspon krila većih primeraka dostiže skoro dva metra. Samo su rodine noge visoke i do 40 centimetara, što je važna karakteristika ako svaki dan gaca po barama, kaljugama i močvarama, a što spada u redovni opis posla jedne rode. Priroda je tu veliku pticu opremila oštrim i dugačkim kljunom, kojim hvata zmije, žabe, razne ribe, guštere, ali i manje ptice, čija gnezda uništava, a ponekad, kažu zli jezici, nasrće i na domaću živinu.
Velika izdržljivost
Rode kod nas stižu u martu i ostaju sve do septembra kada se sele preko Male Azije i Egipta do središnje Afrike, gde provode zimu. Ono što je fascinantno kod ove ptice je velika izdržljivost prilikom migracije, jer ornitolozi su izračunali da rode u proseku za jedan dan prelete oko 200 kilometara, što je izuzetno dug put. Kada leti za južne krajeve, put od deset hiljada kilometara roda pređe za 50 dana, a pri povratku ruta se pređe za svega mesec dana, pri čemu treba znati da rode lete samo danju, dok se noću odmaraju i skupljaju snagu za dnevne napore. Posmatrajući rode, može se zaključiti da imaju miran i dostojanstven let, karakterističan za velike ptice, koje zbog gabarita i snage nemaju mnogo prirodnih neprijatelja.
Kada lete, koriste tople vazdušne struje, po kojima rašire velika krila i jedre, čime se znatno manje zamaraju. Zanimljiv je podatak da je zbirka fotografija leta roda, još u 19. veku, inspirisala naučnike da po ugledu na te ptice konstruišu prve jedrilice.
Mitološki simbol
Nakon što u martu stignu do naših krajeva, ženka obično u aprilu snese do pet jaja na kojima leži i ponosni otac, i to do mesec dana, kada se izlegu mladi. Mladunci leže u gnezdu dok ih roditelji na smenu hrane, da bi postali samostalni za život već nakon deset nedelja. Kada slete u gnezdo, roditelji se oglašavaju karakterističnim klepetanjem, a samo crne rode imaju glasne žice, odnosno mogu da pevaju. Zanimljiva je uloga rode u mitologiji. Verovalo se da čitav život ima jednog partnera, te je u hrišćanstvu bila simbol čistote braka, dok su je stari Kinezi smatrali za plemenitu pticu, koja dobre ljude odnosi u bolji i srećniji život.
U prošlosti su rode lovljene kao i sva druga divljač, pa im se broj znatno smanjio. Danas su strogo zaštićena vrsta, posebno crne rode, koje se nalaze na evropskoj crvenoj listi zaštićenih vrsta. Svakom ko uznemirava rode, uzima jaja iz gnezda, puca na njih, ili ih na drugi način ugrožava, po zakonu sledi novčana ili zakonska kazna, u zavisnosti od ozbiljnosti krivičnog (ne)dela. Iako prave određene štete, rode ipak donose velike koristi, jer smanjuju broj raznih gmizavaca i životinja čija prenamnoženost može narušiti ekosistem. Zbog svoje gracioznosti i lepote, rode su pravi simbol svakog vojvođanskog sela koje drži do tradicije i ekologije.
Tekst i foto:
Prof. dr Vladimir Barović
Filozofski fakultet, Novi Sad
