Dvadesetjednogodišnji Nikola Mašić uspešno balansira između studentskih obaveza na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i održavanja poljoprivrednog gazdinstva u rodnom Bogatiću, gde se bavi ratarstvom i stočarstvom. Kao jedan od najmlađih poljoprivrednika u opštini, zajedno sa porodicom obrađuje oko 40 hektara zemlje, gde pretežno uzgaja kukuruz, pšenicu, suncokret i detelinu. Što se tiče stočarstva, na gazdinstvu Mašića trenutno je oko 60 grla stoke, među kojima su bikovi, mlečne krave, priplodne junice i telad, koje smatraju najlepšim delom stočnog fonda.
Nikola, vredan domaćin i odličan student
Autor fotografije: 24/7 Šabac
– Broj grla se menja u zavisnosti od količine hrane koju imamo. Ove godine smo, uprkos suši, ostvarili zadovoljavajuće prinose, zahvaljujući pravovremenoj setvi i primeni agrotehničkih mera, ističe Nikola. – Goveda hranimo koncentrovanom hranom, suncokretom, sojom, kukuruzom, dok od kabaste hrane jedu silažu i senažu, a u proleće raž. U poslednje vreme smo iz silaže izbacili kukuruz i umesto njega koristimo stočni sirak, koji je jeftiniji i može se sejati nakon ječma, čime smanjujemo troškove hrane. Bikove prodajemo kada dostignu težinu od 550 do 600 kilograma, a zastupljene rase su simentalac, frizijski holštajn i belgijsko plavo u kombinaciji sa simentalcem. Trenutno imamo deset krava i deset junica koje očekujemo da će se oteliti do kraja godine. Na početku laktacije dobijamo od 20 pa do 40 litara mleka, što je s obzirom na trenutnu cenu mleka isplativo, kaže Nikola, dodajući da, iako je prošle godine cena bila viša, trenutno su isplate redovne, što omogućava stabilnost.
Mašići su ranijih godina gajili i do 350 svinja, ali su se zbog potrebe za konstantnim ulaganjima i niskih otkupnih cena svinjskog mesa, kao i zbog problema s afričkom kugom svinja, odlučili da se ne vraćaju toj proizvodnji. – Iako je prase trenutno jeftinije, nabavka kvalitetnog teleta od 160–170 kilograma košta između 900 i 950 evra, ali kasnije je sve drugačije, objašnjava Nikola.
Autor fotografije: Goran Mulić
Gazdinstvo Mašića koristi subvencije Ministarstva poljoprivrede u iznosu od 20 do 22 hiljade dinara po grlu tovnog govečeta, dok subvencija po kravi iznosi između 30 i 35 hiljada dinara. – Subvencije su nam veoma korisne jer ih ulažemo u mehanizaciju ili nabavku nove stoke, a svaka pomoć države nam olakšava rad, dodaje Nikola.
Ove godine Mašići su pšenicu zasejali na 15 hektara, dok kukuruz zauzima manju površinu, a suncokret pet hektara, što im omogućava dovoljnu količinu hrane za stoku. – Sve potrebne kulture proizvodimo sami, a posedujemo kompletnu mehanizaciju. Nedavno smo kupili novi traktor, kombajn i priključnu opremu, jer smatramo da nije isplativo da se bavimo ovom proizvodnjom ako bismo plaćali mehanizaciju, kaže Nikola.
Nikola ima velike planove za budućnost, ali mu je trenutno prioritet da završi fakultet i zaposli se u struci. – Ukoliko bih radio od ponedeljka do petka i imao solidnu platu, zadržao bih ratarstvo, dok bih se od stočarstva povukao, iskreno priznaje Nikola, ističući da su poslovi u stočarstvu iscrpljujući, jer zahtevaju celodnevnu posvećenost i brigu o životinjama, što mu ne ostavlja vremena za odmor ili putovanja.
Najveća podrška u svim planovima Nikoli su roditelji Nemanja i Biljana, baka, sestre Milica i Marija, kao i brat Đorđe. Roditelji su izuzetno ponosni na Nikolu, jer je odličan student i prava desna ruka na gazdinstvu, dok je njegov brat zaljubljenik u automobile i nije zainteresovan za poljoprivredne poslove. Sestre Milica i Marija, koje su još uvek učenice, pomažu majci u poslovima prilagođenim njihovom uzrastu.
Izvor:24/7 Šabac
