U poslednje dve decenije naše voćarstvo i vinogradarstvo beleži uspon. Postali smo prepoznatljivi po jabuci, šljivi, višnji, malini, a pozitivni rezultati ostvaruju se i u proizvodnji vina na malim porodičnim vinarijama. Za njihovu ekspanziju zaslužno je znanje, a ono se stiče na savetovanjima, kongresima.
Doprinos napretku je i Kongres voćara i vinogradara Srbije sa međunarodnim učešćem, koji je održan u Vršcu od 16. do 18. oktobra. Vršac nije odabran slučajno. Naime, prvi Kongres vinara i vinogradara održan je u bivšoj Jugoslaviji davne 1952. godine, baš u Vršcu. Upravo tu je bio početak nauke o vinogradrstvu i vinarstvu.
Kongres se održava svake četvrte godine, a domaćin ovogodišnjeg, 17. po redu, bio je Institut za hortikulturu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji je, sa Naučnim voćarskim društvom Srbije, bio i organizator ovog naučnog skupa. Bila je to prilika da se ponovo na jednom mestu okupe naučni radnici iz zemlje i iz inostranstva, stručnjaci, proizvođači i svi koji su bliski ovom sektoru.
POZDRAVNA REČ
Učesnike ovog naučnog skupa prvo su pozdravili domaćini. Prof. dr Nebojša Marković, direktor Instituta za hortikulturu i Odseka za voćarstvo i vinogradrstvo Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, istakao je da je u proteklih sto godina održano 60 kongresa i oko 150 savetovanja, a svi zajedno ostavili su traga. To je vidljivo pogotovo poslednjih godina, kada su učinjeni veliki napori na podizanju novih zasada savremenog tipa, kako u oblasti voćarstva tako i vinogradarstva. Svakako da je tehnologija gajenja s izborom sortimenta bila jedan od ključnih momenata da bi te inovacije doprinele širenju, intenziviranju i postizanju boljeg kvaliteta u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji. Zahvaljujući tome, povećan je izvoz finalnih proizvoda, ali i kvalitet plodova i prerađevina od voća i grožđa. Istovremeno, i u naučnoj sferi, veliki doprinos dali su naučni radnici objavljujući radove koji su dosegli vrlo visoke lestvice u naučno kompetentnim časopisima.
– Prema Hiršovom indeksu, pokazatelju naučne uspešnosti i produktivnosti istraživača, merenu brojem objavljenih radova i citiranošću, zemunski Poljoprivredni fakultet zauzima 30. mesto u svetu, što daje podstrek da se zadrži ova pozicija i da budemo još bolji – poručio je prof. dr Marković. – Važno je istaći da se istraživači ne bave naukom sebe radi, već da bi se ta dostignuća implementirala u proizvodnju, jer bez toga nema napretka. Naša nauka prati svetske trendove, ali u nekim sferama u ovim oblastima i prednjačimo. To se prvenstveno ogleda kroz implementaciju nekih novih tehnoloških postupaka u tehnologijama gajenja, uvođenjem novog sortimenta, sertifikovanog klonskog sadnog materijala i u prilagođavanju svih tih parametara arealima Srbije – istakao je prof. dr Marković.
Prof. dr Mirjam Vujadinović Mandić, prodekan za nauku na Poljoprivrednom fakultetu, obraćajući se prisutnima, istakla je da Fakultet, tokom svoje duge tradicije od 105 godina postojanja, podržava visoko obrazovanje, istraživački rad i primenu tih znanja u praksi, što je veoma važno za razvoj voćarstva i vinogradarstva i uopšte poljoprivrede kao struke i proizvodnje hrane.
– Poljoprivredni fakultet je posvećen naučnom radu. Učesnik je na preko 70 nacionalnih projekata, koji se finansiraju iz sredstava fonda za nauku, kao i raznih fondova EU. Godišnje se obavi preko 300 naučnih edukacija. Ove godine tri zemunska profesora su se našla na prestižnoj listi od dva odsto najcitiranijih profesora na svetu – istakla je prof. dr Mirjam Vujadinović Mandić.
prof. dr Mirjam Vujadinović Mandić
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Fakultet je posebno ponosan na rad na klonskoj selekciji i stvaranju novih vrsta voćaka i vinove loze. Sva ta naučna saznanja, koja profesori i istraživači dostignu baveći se naučnoistraživačkim radom, implementiraju se u nastavni proces osavremenjujući tako nastavni program, s novim i aktuelnim predmetima, a na oglednom dobru Radmilovac obavlja se praktična nastava.
prof dr Zorica Ranković Vasić
Autor fotografije: Poljoprivrednik
Za napredak na ovom polju neophodna je podrška državnih organa. Danijela Mirjanić, državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva, otvarajući ovaj skup, istakla je da je Ministarstvo prepoznalo sektor voćarstva i vinogradarstva kao dve veoma važne grane održivog razvoja za razvoj privrede Republike Srbije. Takođe, izvoz voća, međunarodna saradnja i trgovina i te kako su bitni za celokupni budžet i prosperitet. Zato se Ministarstvo trudi, a i nastaviće, da subvencijama obuhvati celu proizvodnju, od podizanja zasada pa do izgradnje prerađivačkih kapaciteta, poput sušara, kao i doradnih. Takođe, najavljeno je da je u pripremi zakonska regulativa, koja je izuzetno važna za razvoj poljoprivrede.
PERSPEKTIVA
O stanju i perspektivama razvoja voćarstva u Republici Srbiji, u ime grupe autora govorio je prof. dr Dejan Đurović, predsednik Programskog odbora Kongresa. Istakao je da su, prema popisu poljoprivrede, u poslednjih deset godina pod voćnim kulturama povećane površine za nekih 20 odsto. Najveće povećanje površina zabeleženo je kod borovnice, i to 10 puta, porasli su tereni pod višnjom, a smanjuju se pod breskvom. Takođe, poremetila se i situacija na tržištu. Troškovi proizvodnje su porasli, a otežan je plasman na inostrano tržište. U takvim uslovima mogu da opstanu samo proizvođači koji postižu visoke prinose, uz očuvanje visokog kvaliteta plodova. Primetno je da se podizanje novih zasada, kao i krčenje starih, izvodi stihijski, bez plana i strategije. Upozorio je da to za posledicu može da ima hiperprodukciju ili nedostatak nekog voća na tržištu. Sve to utiče na plasman voća i cenu, koja u većini slučajeva nije realna.
– Da bi se postigla sigurnost u plasmanu voća, potrebno je da država više radi na strategiji razvoja voćarstva – poručio je prof. dr Đurović. – Neophodno je uraditi preciznu analizu trenutnog stanja našeg voćarstva, koja obuhvata poznavanje starosne strukture zasada i sortimenta, površina i količine proizvodnje. Na osnovu tih podataka, sa detaljnom analizom i primenom rejonizacije po okruzima, uz stručnu podršku, treba usmeriti proizvođače ka pravilnom izboru vrste, sorte i tehnologije gajenja. Samo tako može da se postigne realna cena na tržištu.
O stanju i perspektivama proizvodnje grožđa i vina i izazovima u srpskom vinogradarstvu, u ime grupe autora govorio je dr Zoran Pržić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. Istakao je da su se, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, površine pod vinogradima permanentno smanjivale i kretale od oko 25.000 ha 2005. godine do preko 18.000 ha u 2023. U proizvodnji dominiraju vinske sorte, a stone su manje zastupljene. Najveći broj proizvođača bavi se proizvodnjom na 0,5 ha, a neznatan je broj onih koji imaju preko 20 ha do 30 ha. U strukturi proizvodnje prednjače privatna gazdinstva, a u malom procentu proizvodnja se obavlja na plantažama. Prema rečima Pržića, trend smanjenja površina pod vinogradima će se verovatno nastaviti, jer postoje ozbiljni problemi u prinosima, kao i u kvalitetu grožđa.
Dodao je da se nedavno pojavila bolest, koja se širi ubrzano, a to je fitoplazma. Za sada ne postoji efikasan način borbe protiv nje. Smanjenje površina je i posledica nelojalne konkurencije, ali i nedostatka tržišta za plasman. Drugi problem predstavlja odnos kupaca prema kvalitetu proizvoda.
– Povećanje broja vinarija i potreba za sopstvenom sirovinom može predstavljati osnov za zaustavljanje trenda smanjenja površina pod vinogradima, ali za dugoročan opstanak neophodna je strategija i zajednički nastup, jer sadašnje tržište može da preživi samo uz bolje prinose i kvalitetnu sirovinu – zaključio je dr Pržić.
– Mladi, a i stranci su oduševljeni domaćom ponudom i kvalitetom vina, a posebno sve prisutnijim vinima od autohtonih i lokalnih sorti, prvenstveno „prokupca“ i „tamjanike“, kao i novostvorenih domaćih sorti tipičnih za naše podneblje, poput „morave“, „probusa“, „sile“, Porastao je i broj vinarija sa 240 iz 2014. godine na 491 u 2024. Pored ovih registrovanih vinarija, ima i oko 200 manjih u okviru seoskih domaćinstava, koje proizvode manje količine vina i posluju kao mala etno-sela.
Ovakav vid vinogradarenja pokazao se kao dobar i stabilan izvor prihoda za seosku porodicu. To uliva nadu da vinogradarstvo i vinarstvo imaju budućnost.
Za novine koje se u svetu primenjuju u oblasti voćarstva i vinogradarstva, pročitajte ceo tekst u novom broju lista "Poljoprivrednik". Pretplatite se kako bi vam "Poljoprivrednik " stizao na kućnu adresu ili ga čitajte online, putem prijave OVDE.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
