Da bi ste imali racionalnu proizvodnju lešnika najpre za sadnju odaberite kvalitetne italijanske sorte i negujte žbunasti uzgojni oblik, koji je najprirodniji za vrstu. Sorte slabije bujnosti treba saditi na rastojanju 5x4, a bujne na 5x6 metara.
Lešnici se u našim klimatskim uslovima, još uvek, mogu gajiti bez sistema za navodnjavanje i bez ograde. Biljke se sade u jesen i obično se tokom zime sakupi dovoljno vlage u tlu da bi se primile i nastavile normalan razvoj. Ako u prvim godinama bude dužih sušnih perioda navodnjavanje se može organizovati iz cisterne za vodu. Kada ste sigurni da su se sve biljke primile nastavite sa navodnjavanjem samo onih koje su slabije razvijene od proseka za sortu. Pokušajte da, u godinama pre nego što voćnjak počne da rađa, navodnjavanje primenjujete samo ako je zaista neophodno. Što se leska manje navodnjava sigurniji je razvoj snažnog i dubokog korena. Biljka mora da se natera da raste u dubinu. Ako i navodnjavate činite to ređe sa što više vode.
Ako voćnjaku prete zec i srna, u tom slučaju prskajte mladare i rodne grane 4 % rastvorom kalijumovog sapuna do 1,5 m visine. Na ovaj način ćete sprečiti oštećivanje kore i vrhova mladara. U proleće, kada mladi mužjaci rogovima kidaju grane leske, jedino što može da ih otera jeste premaz mešavine ribljeg brašna i loja na stabljikama.
U jesen, posle berbe, treba poprskati donji deo stabla rastvorom sapuna i premazati tri do četiri grane, na svakoj biljci ranije pripremljenom i dobro ugrejanom pastom od loja i ribljeg brašna. Divlje životinje se neće rado zadržavati na vašem voćnjaku ako tu budete ostavljali svoje mirisne tragove. Možete, bliže zemlji, o grane vešati stare cipele.
Velika korist od trave u voćnjaku
U voćnjaku posle treće godine treba ustanoviti travnatu podlogu i kositi je dva do tri puta godišnje. U prvoj i drugoj godini od početka zasnivanja travnate podloge mogu se koristiti selektivni herbicidi za pšenicu. Neselektivni kontaktni herbicidi - desikanti, se mogu koristiti protiv neželjenih izbojaka leske u koncentraciji 1,5% uz obavezno dodavanje okvašivača.
Najbolje je da u voćnjaku bude ona trava koja već raste na putu i oko njive. Ona će se raširiti svuda po vašem voćnjaku spontano. Možete sačekati do juna da seme višegodišnjih trava sazri i da prvo košenje u godini bude prilika za dodatno rasejavanje. Trava u voćnjaku je dobra zato što čuva vlagu u zemlji i štiti tlo od jakog Sunca, izoluje plod od zemlje i sprečava njegovo prljanje i truljenje. Ona omogućava razvoj korisnih mikroorganizama koji su vaši saveznici u suzbijanju bolesti leske.
Na travnatu podlogu možete neposredno posle kiše, ući traktorom i raditi bilo koji posao u voćnjaku. Kada trava, zbog kišovite jeseni, proraste kroz opale lešnike, pokosite je trimerom iznad plodova i usisavajte ih posle dva dana.
Ne treba baš sve pokositi. Na što je više mesta moguće treba ostaviti oaze nepokošene trave i korova koji cvetaju. Na ovim mestima će se sakrivati korisni insekti koji će vam olakšati borbu protiv štetočina. Neke vrste parazitskih osa će se hraniti gusenicama štetnih leptira ili će napadati stenice. Korisne ose i korisne stenice će značajno umanjiti broj štetočina leske.
Ivične redove voćnjaka i uvratine kosite redovno i držite bez korova.
Đubrenje
Pošto za voćnjak birate plodnu zemlju u prve dve do tri godine ne treba đubriti mineralnim đubrivima. Posle treće godine, a na osnovu rezultata analize zemljišta, treba po celoj površini rasuti fosforno đubrivo (MAP). Ovo je bitno zbog boljeg razvoja korena voćaka. U ovom periodu možete ispod krune, ručno rasipati male količine azotnog đubriva (AN 50 kg/ ha) radi ubrzavanja rasta mladara.
Ozbiljnije đubrenje treba planirati tek pošto voćnjak počne da donosi plod. Količinu đubriva treba odrediti na osnovu prinosa iz prethodne godine. Leska sa svakom tonom prinosa iznese: 15 kg N, 6 kg P i 9 kg K.
Navedene količine hraniva treba uvećati za 15- 30 % i vratiti njivi ono što smo prethodne godine prinosom izneli. Folijarno đubrenje nije pokazalo značajne rezultate.
Borba protiv štetočina
Najčešće bolesti koje su pretnja u proizvodnji lešnika su bakteriozna plamenjača (Xanthomonas spp.) i trulež plodova (Monilia spp.). Navedeni prouzrokovači bolesti se mogu suzbijati fungicidima na bazi bakra 0,3 % uz obavezno dodavanje okvašivača. Prskajte fungicidima na bazi bakra pre kiše, jer će fungicidni nanos sa lista i stabla biti opran posle 20 mm kiše. Ako se nastave povoljni uslovi za razvoj bolesti tretman treba ponavljati. Za prskanje koristite 200- 600 l vode/ ha.
Trulež plodova zaražava plod na dva načina. Prva zaraza se širi u vreme precvetavanja i ostvaruje se preko delova cveta koji odumiru (tučak). Biljka mora biti zaštićena fungicidima u vreme precvetavanja koje može da traje do dva meseca, ali samo u uslovima koji su pogodni za razvoj bolesti. To su toplije vreme sa temperaturama iznad 12 stepeni i kiša. Ne morate prskati voćnjak ako ne pada kiša, a ako zakasnite možete posle kiše prskati sistemičnim kurativnim fungicidima efikasnim protiv ove bolesti. Kasnije zaraze monilijom nastaju zahvaljujući stenicama koje ubadaju svoju sisaljku u plod ili peteljku ploda i tako šire bolest. Ako je gljivica već zarazila plod, fungicidima ćete je samo sputavati i držati pritajenu. U tom slučaju trulež će sigurno zahvatiti plod u magacinu.
Zimsko prskanje leske bakarnim preparatima nije uvek obavezna mera. Treba ga raditi ako vam je bakteriozna plamenjača na severnoj strani krune uništila više od 15 % lisne mase ili ako je trulež zahvatila više od 3 % ploda. Za prskanje voćnjaka starijeg od 20 godina potrebno je potrošiti najviše 400- 600 l vode/ ha.
Štetočine koje značajno ugrožavaju lešnik su: žižak (Curculio nucum), štitasta vaš (Lecanium corni), Braon mramorasta stenica (Halyomorpha halys), lisne vaši (Aphis spp.), voluharica (Microtus arvalis) i poljski miševi.
Žižak ima jednu generaciju godišnje i prezimljava u zemlji ispod krune drveta. Opasan je tek kada se njegova brojnost podigne do nivoa da je više od 3 % plodova u prethodnoj godini bilo uništeno i ima rupu na ljusci. Ovu štetočinu možete suzbiti rasipanjem granuliranog zemljišnog insekticida u vreme kada se tlo ugreje na 10° C. Tada ćete uništiti štetočinu koja napušta zemlju gde je prezimela.
Drugi način je prskanje efikasnim insekticidima u vreme pred polaganje jaja kada je plod lešnika veličine mladog graška, što je obično polovinom maja.
I protiv stenica ima leka
Braon mramorasta stenica ima jednu generaciju godišnje i ne može da preživi hladnu zimu na njivi. Prezimljava u kućama, štalama i ostalim građevinama koje se greju. U proleće se seli na njive i leti do tri kilometra od mesta prezimljavanja. Ovu štetočinu treba prskati u vreme masovnog leta, pod uslovom da na vašem voćnjaku nije prezimela. Ako je prisutna, suzbijajte je odmah. U velikom broju leti u junu i treba je sa više tretmana, u razmacima od sedam dana, uništavati tokom selidbe. Ovako ćete sprečiti stenicu da dođe i polaže jaja na vaš voćnjak. Prskajte samo po potrebi, ako je vidite kako pada sa grane pošto stabljiku protresete rukom. Mešajte dva nesistemična insekticida sa različitim mehanizmima insekticidnog delovanja. Prskajte sa 200 - 600 l vode/ ha, preporučenom dozom uz obavezan dodatak okvašivača. Verovatno ćete za vreme leta stenice morati obaviti 2- 5 prskanja. Tokom cele vegetacije redovno obilazite voćnjak i posebno obratite pažnju na ivične delove parcele. Stenice se mogu pojaviti sa susednih njiva i prvo mesto opažanja će u tom slučaju, biti krajnji redovi voćnjaka. Treba posmatrati štetočinu i pozvati lokalnu stručnu službu kako biste bili sigurni u procenjenu brojnost i vreme lēta. Ako ste ih već pozvali, iskoristite priliku da se raspitate o najboljim kombinacijama insekticida i uvek zabeležite koje ste aktivne materije koristili.
Štitaste i lisne vaši prskajte preparatima na bazi mineralnog parafinskog ulja. Štitaste vaši imaju jednu generaciju godišnje i prezimljavaju u zemlji na korenu. One se polovinom aprila sele sa korena biljke na njenu krunu. Tada ih treba tražiti i uočiti. Najbolje vreme za prskanje je kada primetite da su se popele u koloni uz stablo do same krune, a pre nego što polože jaja. Ovo prskanje se najčešće radi u drugoj polovini maja.
Čuvajte bubamare, pčele i ptice
Lisne vaši imaju više generacija godišnje. Suzbijajte ih po potrebi i samo ako nemate bubamare na voćkama. Koristite mineralno ulje da ne biste ubili bubamare koje mogu da unište sve vaši. Nemojte koristiti sistemične insekticide zato što će korovi koji cvetaju usvojiti otrov i postati dugoročno opasni za pčele.
Voluharice suzbijajte uporno, neposredno posle svakog košenja trave. Sipajte tri grama cink-fosfid mamka u svaku rupu u voćnjaku i oko voćnjaka na putu, uvratini i kod kanala, ako je blizu. Rupe u koje ste ubacili otrovni mamak zatvorite zemljom i dobro nagazite. Posle sadnje voća, u srednje redove ukopajte stubove u obliku slova T, po četiri na hektar. Visina ovih drvenih stubova treba da bude 3- 4 m. Ptice grabljivice će rado stajati na njima i loviti štetne glodare. Čak i kada biljke porastu visoko, korisne ptice će birati da stoje na ovim stubovima pre nego na granama voća.
Dipl. inž. Branko Spasojević
Novi Sad
Tekst je napisan na osnovu ličnog iskustva u proizvodnji lešnika na svom voćnjaku u južnoj Bačkoj. Autor teksta je ujedno i konstruktor Usisivača za lešnike koji može da usisa i prečisti 300- 1.500 kilograma lešnika na dan.
BONUS VIDEO:
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)