Prve trešnje za berbu stižu u maju. Berba je složen posao, zato što se plodovi uglavnom koriste u svežem stanju. Potrebno ju je brzo obrati kako bi što pre stigla na tržište. Trešnja se bere sa peteljkom, a to beračima dodatno otežava posao.
Određivanje optimalnog momenta početka berbe trešanja je od posebne važnosti. Optimalni moment berbe trešanja može da se odredi vizuelno ili ispitivanjem procenta suvih materija. Vizuelno određivanje bazira se na osnovu boje, ukusa i čvrstine ploda.
Boja je sortna karakteristika svake trešnje. Kod crvenih sorti trešanja, prelazak iz bledo crvene boje u tamno crvenu je siguran znak da je plod sazreo. Istovremeno i peteljke dobijaju tamniju boju, ali se ne lome. Tada treba brati trešnje, jer se trešnja plasira na tržište zajedno sa peteljkom. Žute sorte trešanja, treba brati kada plod dobije boju koja je svojstvena sorti. Ove trešnje su uglavnom namenjena preradi, ređe se koriste u svežem stanju.
Pročitaj još: Voćari ne žure sa berbom višnje
Takođe, ukus je jako bitan i mora da odgovara sortnim karakteristikama. Može biti manje ili više sladak, što znači da je šećer u plodu dostigao dovoljnu količinu, u odnosu na kiseline čiji se sadržaj smanjuje tokom sazrevanja. Takođe, treba voditi računa i o čvrstini ploda, odnosno čvrstini mezokarpa i pokožice. To je bitno zbog transporta, jer sazrele trešnje brzo omekšaju.
Kao najmerodavniji postupak preporučuje se određivanje optimalnog momenta berbe na osnovu određivanja suvih materija u plodovima, kada se sa sigurnošću može ustanoviti u kojoj fazi su zrelosti i kada berba treba da otpočne. Berba trešanja za svežu potrošnju obavlja se ručno sa peteljkom, a za preradu mašinski ako su u pitanju velike plantaže. Ručna berba se obavlja u ranim jutarnjim satima kada je temperatura niža, a već oko 11 sati kada se vazdušna temperatura naglo poveća treba prekinuti berbu i nastaviti je u kasnim poslepodnevnim satima kada temperatura spadne. Ako bi se plodovi trešnje brali u period dana kada su najveće vrućine došlo bi do toga da se plodovi previše zagreju, pa im je potrebno znatno duže vreme da se ohlade, kako bi se izvršilo sortiranje. Berbu treba obavljati po suvom i mirnom vremenu, jer spoljašnji uticaju znatno oštećuju plod, kiša i vetar pre svega. Oštećeni plodovi nemaju značajnu tržišnu vrednost, podložni su penetraciji patogena i brzom truljenju plodova.
Pročitaj još: Jesu li malinari ove godine zadovoljni sa cenom?
Nakon berbe ubrane plodove treba što pre transportovati do otkupnog mesta, skladišta ili mesta prodaje. Ako je voće malo stajalo na toplom ili ako je namenjeno čuvanju treba ga u što kraćem roku prevesti do mesta za rashlađivanje. Kada se doveze, voće se opere i rashladi na 5°S i tako drži oko 4 sata. Ma koliko praktične i efikasne bile hladnjače, rashladne komore i drugo, ubrani plodovi trešnje najbrže i najefikasnije se rashlađuju čistom vodom. U vodu za hlađenje dodaje se malo hlora kao antiseptičko sredstvo, kako ne bi došlo do razvoja eventulno prisutnih patogenih mikroorganizama i samim tim do kvarenja i smanjenja kvaliteta plodova ovog voća. Ovaj postupak je najefikasniji i najčešće se koristi. Plodovi trešnje se sipaju u bazen sa vodom i hlorom. Plodovi u bazenu ostaju oko 7 minuta, a zatim se vade. Ovo je početni proces i poznat je kao smanjenje ili uklanjanje ”toplote terena”, jer se uklanja toplota plodova stvorena na terenu odnosno u voćnjaku, a pod uticajem vazdušne toplote.
Postupak je bitan i zbog toga što se kod plodova izloženih na višoj temperaturi (ako nisu rashlađeni) pojačava metabolizam što prouzrokuje gubitak šećera, plodovi gube čvrstoću pa se samim tim smanjuje i njihov vek trajanja i to mnogo brže nego kad se podvrgnu brzom hlađenju od 0°S do 5°S.
Sledeći način rashlađivanja je da se plodovi podvrgnu unošenjem hladnog vazduha u prostoriju. Ovaj postupak obavlja se pomoću ventilatora pri čemu temperatura vazduha treba da je oko -3°S. Bitno u ovom postupku je da se plodovi tako rasporede kako bi vazduh koji se ubacuje mogao nesmetano da dopre do svih plodova i na taj način se izvrši ravnomerno rashlađivanje.
Treći i najjeftiniji postupak je unošenje i držanje plodova u prostoriji na temperaturi od +2 °S uz obezbeđenje optimalne vlažnosti u prostoriji. Iako je ovo najjednostavniji i najjeftiniji postupak, nije i najefikasniji.Nakon hlađenja vrši se sortiranje, pakovanje i čuvanje plodova. Kada se trešnje ohlade, sortiraju se i spakuju u kontejnere ubacuju u hladnjaču za čuvanje. U hladnjačama ih treba čuvati na temperaturi oko 0°S, sa varijacijama od -1°S do +1°S i pri relativnoj vlažnosti od 85 % do 95 %. Ovako pripremljeni plodovi i pod ovakvim uslovima čuvanja u hladnjači , su bez promena u pogledu kvaliteta i izgleda pa se ovako čuvani plodovi iznose na tržište bez umanjenja komercijalne vrednosti.
Dipl. inž. Zorica Petkanić
PSSS "Negotin"
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)