Berba višanja na području Merošine, Doljevca i Prokuplja, počeće za vikend ili naredne nedelje, ali voćari ove godine ne planiraju da žure. Razlog je jasan: rod je kvalitetan, ali prepolovljen, a tražnja na tržištu velika. Nakon loših iskustava iz prošle godine, kada je otkupna cena na početku berbe bila svega 60 do 80 dinara po kilogramu, a tek kasnije skočila na 100, proizvođači sada planiraju da sačekaju bolju cenu pre nego što krenu sa masovnim branjem.
Stručni saradnik za poljoprivredu opštine Merošina Hranislav Stojanović izjavio je za agenciju Beta da voćari ove godine očekuju minimalnu otkupnu cenu od 200 do 240 dinara po kilogramu. Opravdanje za te cene leži u činjenici da je rod prepolovljen, a plod visokog kvaliteta, višnje su krupne, zdrave i bez prisustva biljnih bolesti.
Pročitaj još: Kako su malinari zadovoljnim ovogodišnjom cenom?
„Rod je smanjen zbog mraza i niskih temperatura u periodu cvetanja, koje su pogodile ne samo naš kraj, već i ceo Balkan i veći deo Evrope“, rekao je Stojanović i dodao da je mraz u ovom delu Srbije bio nešto blaži nego u Vojvodini, temperatura nije pala ispod minus tri stepena Celzijusa, ali su hladni dani produžili cvetanje i dodatno uticali na smanjenje prinosa.
Stojanović je objasnio da dug period cvetanja utiče negativno na oprašivanje. „Cvetovi koji se prvi opraše troše sve hranljive materije, pa drvo odbacuje kasnije oprašene cvetove“, rekao je on.
Pročitaj još: Može li šljiva postati biznis? Kolika su ulaganje i povraćaj na investicije
Voćari iz ovog kraja zato planiraju da taktiziraju. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, neće žuriti s berbom dok se ne postigne zadovoljavajuća cena. Poređenja radi, trešnje su ovog proleća u veleprodaji dostizale čak 750 dinara po kilogramu, dok su jagode išle i do 350 dinara. U tom kontekstu, smatra Stojanović, višnje ne bi smele da se prodaju ispod 200 dinara, posebno kad se zna da ih ima manje nego lani.
Ako vremenski uslovi dozvole, a tržište prepozna kvalitet, voćari bi mogli da dobiju bar delimičnu kompenzaciju za gubitke koje su pretrpeli u prethodnim sezonama. Ali sve zavisi, kao i uvek u poljoprivredi, od strpljenja, tržišta i vremenskih prilika.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)