U vreme kada globalna politika sve manje liči na poligon saradnje, a sve više na arenu interesa, nije loše zapitati se, ko zaista ima u rukama najvažnije resurse? Nova studija otkriva zapanjujuću činjenicu: ako bi se sutra zatvorile sve granice za trgovinu hranom, gotovo nijedna država na svetu ne bi mogla sama da prehrani svoje stanovništvo.
Pročitaj još: Cena pšenice pred žetvu
Tim istraživača sa Univerziteta u Getingenu i Univerziteta u Edinburgu analizirao je proizvodne kapacitete čak 186 zemalja i došao do jasnog zaključka, samo Gvajana može biti potpuno samodovoljna u svih sedam ključnih grupa hrane. Odmah iza nje su Kina i Vijetnam, koje uspevaju da zadovolje domaće potrebe u šest od sedam kategorija, prenosi RTS.
S druge strane, više od trećine država na svetu uspeva da proizvede dovoljno hrane tek za dve ili manje grupa namirnica. A čak šest zemalja, među njima i Ujedinjeni Arapski Emirati, Katar i Jemen, ne može da zadovolji potrebe stanovništva ni u jednoj kategoriji.
Ni udruživanje snaga nije naročito efikasno, ni jedan ekonomski savez, uključujući i Savet za saradnju zemalja Zaliva, ne uspeva da ostvari potpunu samodovoljnost. Čak ni u proizvodnji povrća.
Pročitaj još: Bez dobre štale, nema dobrog roda
Ove brojke jasno pokazuju koliko je većina sveta zavisna od međunarodne trgovine. I to zavisna do te mere da više od polovine uvoza dolazi iz ograničenog broja partnerskih zemalja, što čini mnoge države ranjivim na tržišne šokove.
Raznovrsna i otporna trgovinska mreža ključ je budućeg prehrambenog sigurnosnog sistema, poručuju autori istraživanja.
-Međunarodna trgovina hranom i saradnja su neophodne za zdravu i održivu ishranu, ističe Jonas Štel, razvojni ekonomista sa Univerziteta u Getingenu.
-Izgradnja otpornih lanaca snabdevanja hranom postaje imperativ za javno zdravlje, zaključuje se u radu objavljenom u časopisu Nature Food.
