Na području delovanja PSS Sombor, a to su opštine Sombor, Apatin i Odžaci uobičajeno je da se šećerna repa poseje između 8.000 i 9.500 ha, a proletos je posejana na 9.000 ha. Dipl inž. Zoran Boca, stručnjak ove službe saopštava da je kampanja vađenja počela krajem avgusta, zahuktala se od polovine septembra i još traje. Do sada je povađeno oko 60 odsto repe.
- Kad je reč o prinosu kreće od 50 - 55 t/ha, zavisno da li je posejana na gornjem ili donjem terenu, kaže dipl.inž. Boca. – Iznenađenje je što repa ipak nekako uspela da izdrži sušne letnje mesece, pa i septembar koji je bio potpuno suv. Digestija je oko 16,2 %. Takođe godina nije bila pogodna za razvoj cerkospore, a nije bilo ni gumoze za razliku od nekih prethodnih godina, pa su repe uglavnom ostale zdrave i bez bolesti. Truleži korena ima na nivou ispod 2%, što je u redu. Za sada kampanja vađenja šećerne repe ide svojim tokom kao i dinamika prijema u šećeranama.
Pročitaj još: Očekuje se 270.000 tona šećera
Na ovom području suncokret i soja odavno su požnjeveni, eventualno je još na nekoj njivi ostao kukuruz. U somborskom ataru u toku je setva pšenice. Zemljište je suvo i proizvođači čekaju kišu ne bi li u vlažno zemljište položili seme, a mnogi odustaju od setve zbog suvog zemljišta.
- Nažalost i proizvođači koji su sejali uljanu repicu, pogotovo tamo gde je rano posejana i gde je klijanje bilo isprovocirano, a nije bilo vlage biljke su propale. Usev je dosta redak i dilema je da li ga ostaviti ili preorati, ukazuje dipl. inž. Boca.
Prof. dr Miroslav Malešević, poručuje ratarima koji se dvoume da li da seju pšenicu, da je praksa pokazala da je treba sejati ranije i u suvo zemljište. Pogotovo što ona može dugo da stoji u njemu. Upozorava da problem nastaje kada padnu manje količine padavina. Na primer ako bi palo 7 - 8 mm eventualno 10 mm, navlažilo bi se nekih par centimetara i u takvom zemljištu pšenica može da naklija pusti korenčiće, a ispod da ostane potpuno suvo. U tom slučaju može doći do propadanja biljaka.
Pročitaj još: Jesenja setva pšenice, čija semena sejati?
- Zato je preporuka da se u ovakvim uslovima pšenica seje na dubinu oko 4 cm, pa i malo više od 4 cm, kaže prof. dr Malešević. – Tek ozbiljnija kiša omogućiće da seme nabubri, klija i nikne, a manje padavina neće uticati na provokativno nicanje. Takođe, podseća da su moderne sejalice tako konstruisane da mogu da zaseju na dubinu 4 cm. Moguće ih je podesiti i dublje, a nekada i pliće. Sejalice polažu seme na dno brazde koju otvara, zbijajući sloj zemljišta ispod samog
semena, pa kad se stvore uslovi biljka će se bolje ukorenjavati. Uočava se da se za sejalicama koje su sad u polju diže prašina, jer je zemljište potpuno isušeno i ako se seme ne položi na preporučenu dubinu mogu nastati problemi prilikom nicanja.
Prof. dr Malešević upozorava da tako nastaje proređen sklop. Da bi se to izbeglo nepotrebno se uvećava količina semena. Primera radi umesto da se zaseje 220 kg/ha seje se od 250 – 300 kg/ha pa i preko 300 kg/ha. Što je loše jer ako se odjednom promene uslovi za nicanje biljaka sklopovi će biti pregusti. Inače to je jedan od problema s kojim se susrećemo u praksi.
Savet proizvođačima je da se pridržavaju preporuka koje daju sami selekcioneri odnosno semenske kuće za svaku sortu, ali i da se obrati pažnja na kvalitet setve i da se obavi na željenu dubinu, količinom semena koja se preporučuje.
- Nije potrebno povećavati količine semena. Bolje je usporiti brzinu kretanja sejalice i traktora i svo seme položiti na istu dubinu i ne žuriti da se što pre zaseje, već da to bude kvalitetno, savetuje prof. dr Malešević.
Pri tome treba imati na umu da ne bi trebalo sejati bez primene osnovne doze mineralnih đubriva. Biljka će nići energijom koju koristi iz samog semena, što joj je dovoljno. Prof. dr Malešević podseća da biljka čim bude formirala tri lista počinje da usvaja hraniva iz zemljišta. Dostupne su im određene količine mineralnih đubriva, kako bi se taj start biljaka što bolje obavio, da bi bila jača i da se koren usmeri ka dubljim slojevima. Pogotovo u ovako promenljivim uslovima, a ni u normalnim agroekološkim uslovima ne bi trebalo zanemariti jesenje doze mineralnih đubriva. Važni su i fosfor i kalijum, ali i azot koji biljka koristi cele godine.
Takođe i osnovna doza đubriva koja se primenjuje pre setve, pre osnovne obrade svakako treba primeniti, podseća prof. dr Miroslav Malešević.
T. Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)