Gajenje bostana je tradicija u mnogim sremskim selima koja su po njemu postala prepoznatljiva. Među njima su i Kraljevci, selo nadomak Rume, u kome živi Nikola Čanardžić. U ovoj porodici bavljenje poljoprivredom je tradicija, a bostan zauzima posebno mesto. Deda Nikola bi danas bio ponosan da vidi svog unuka, imenjaka, kako nastavlja ono što je on započeo.
Pročitaj više:Uspešan povrtar ne pravi greške
Čanardžići, obrađuju oko 110 ha zemlje, od kojih je 12 ha njihovo, a ostalo je u zakupu.
- Na ovoj površini koju obrađujem ne mogu da izdvojim dominatnu kulturu, jer moram da poštujem plodored, kako bi njive bile čiste, a prinos dobar, ističe Nikola. – Tako pšenica zauzima jednu trećinu površina, na drugoj trećini nalazi se bostan, suncokret i soja, a na trećoj trećini zastupljen je kukuruz.
Ipak bostan zauzima posebno mesto. Nekada se na sremskim njivama gajila lubenica "kraljica slasti" na koju su svi bili ponosni. Uvođenjem novih sorti, novih tehnologija u proizvodnju polako je gubila primat. To se desilo i sa dinjom "cerovačom", koja je nekad bila najpopularnija sorta na sremskim poljima, a zamenila ju je desertna dinja.
I Nikola Čanardžić je svoju prozvodnju prilagodio zahtevima tržišta.Od bostana ne odustaje i gaji ga na 2,2 ha.
Bitan faktor u proizvodnji svakako su vremenski uslovi. Suša je postala svakodnevna pojava, što se svakako odražava na prinos svih useva. Zahvaljujući bunaru koji je Nikola iskopao u ataru nasred njive na udaljenosti 1,5 km od sela i sistemu za navodnjavanje "kap po kap", koji je uveo u proizvodnju, njegov bostan ne oseća ovakve ekstremne proizvodne uslove.
Pobornik je proizvodnje zdrave hrane, proizvedeno po organskim principima sa što manje hemije. Naime pre više od jedne decenije pohađao je kurs organske proizvodnje koji je vodila akademik prof. dr Branka Lazić. Osnovna načela koja je tada prihvatio, iako se ne bavi organskom nego konvencionalnom proizvodnjom, su mu i dalje polazna osnova kojom se rukovodi kad počinje bilo koju proizvodnju.
Proizvodnja rasada bostana se odvija u plasteniku. Zavisno od vremenskih prilika počinje u februaru ili martu. Kalemove nabavlja iz Deronja obično oko 2.000, a još 4.000 sam kalemio. Proizvodnja bostana je tunelska, a odvija se na njivi nađubrenoj stajnjakom. Ako vremenski uslovi dozvole rasad rasađuje u aprilu. Nekad u tom periodu kada postavlja foliju duva vetar, što otežuje rasađivanje.
Maj je vreme za direktnu setvu. Sve vreme bostan se navodnjava, tako da prinos bude dobar, a plodovi dostignu željenu veličinu i slast.
- Prvi plodovi za berbu prisptižu u junu. S obzirom da je setva etapna, bere se do avgusta.Prinos je dobar kad je između 35 t/ha i 45 t/ha, kaže Čanardžić.
Prodaja se odvija na veliko, na kućnom pragu. Za ovaj bostan postoji veliko interesovanje tako da godinama dolaze poznati kupci, a u toku su i pregovara se da se ovaj bostan nađe u ponudi velikih marketa.
Uspeh koji Nikola postiže u ovoj proizvodnji ne bi bio tako velik bez podrške i pomoći svih ukućana. Pogotovo sinovi Aleksandar i Dušan, od velike su pomoći, a Dušan kao diplomirani inženjer fitomedicine pomaže i sa stručnim savetima.
Čanardžići imaju san kojem teže, a to je da idu napred. Nikola želi da poveća obradive površine na 150 ha. Misli da je to realno jer poseduje svu potrebnu mehanizaciju i to novije agregate.
Pročitaj više:Poljoprivreda više nije ista, ko ne inovira, ne opstaje
Kako kaže za nekoga ko zaista voli zemlju i rad na njoj, nema ništa lepše nego obrađivati je, a pogotovo ako se poštuju osnovni principi da se sačuva ovaj dragoceni resurs.
Živeti u skladu s prirodom, danas je privilegija, a Čanardžići imaju tu povlasticu.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)