Na početku smo nove povrtarske proizvodnje, a s lepim vremenom kreću i poslovi u povrtnjaku. Šta je ključno za uspešan početak i na šta povrtari treba da obrate pažnju da budu uspešni, večita je dilema.
Prof. dr Žarko Ilin, upozorava povrtare da se greške brojne. Prvo se kasni sa osnovnom obradom i đubrenjem, kao i zatvaranjem zimske brazde . Pogotovo što se sa zatvarnjem kasni i po mesec dana, a u ovako sušnim ekstremnim zimama i proleću gube se značajne količine vlage.
Preporuka proizvođačima je da bi sačuvali vlagu na nivou od 30 - 40 – 50 mm taloga, da u predzimskom – zimskom – ranom prolećnom periodu da zatvaranje zimske brazde i unošenje predsetvenog đubrenja bude što pre.
Pročitaj više:Izbegnite ove greške pri setvi pasulja!
Prof. dr Ilin upozorava da se često rano kreće s proizvodnjom u zaštićenom prostoru bez dodatnog zagrevanja. Obično proizvođači ne čekaju da prođu rani prolećni mrazevi koji i nanose velike štete u prvoj dekadi aprila i rano počinju sadnju toploljubivih povrtarskih vrsta – paprike, paradajza, krastvca, bostana, otežavajući tako proces proizvodnje i zaštitu od mraza u objektima bez dodatnog zagrevanja.
- U objektima sa dodatnim zagrevanjem neophodno je obezbediti idealne mikroklimatske uslove u različitim oblicima i tipovima zaštićenog prostora kako temperature u objektu kod proizvodnje paradajza ne bi bile niže od 12°С, paprike i krastavca ispod 15°С, a kod bostana ispod 18°С, naglašava prof dr Ilin. – To u značajnoj meri utiče ne samo na mikroklimatske uslove i povećanje koncentracije vlage u objektu već i na negativne efekte niskih temperatura i zaštitu od mraza u takvim uslovima.
Najčešće se sa setvom graška kasni zbog vlažnosti zemljišta ili se porani sa sadnjom kupusa odnosno setvom mrkve.
Procitaj više:Prolećna setva pod tenzijom
Prof. dr Ilin upozorava da se u takvim uslovima kada se sa setvom mrkve krene pre 20. marta velika je verovatnoća da će tokom maja i juna doći do pojave jarovizacije.
Greška je i što profesionalni proizvođači setvu korenastih povrtarskih vrsta počinju ranije, sadnju kupusnjača obavljaju pre prve dekade aprila, a da nisu adekvatno sprovedene redovne mere nege pri proizvodnji rasada. Pogotovo što kod njih u ranoj proizvodnji može da nastane postupak jarovizacije, umanjujući prinos ali i kvalitet kupusa, karfiola, brokolija, poručuje prof.dr Ilin.
T. Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)