U proteklih deset meseci Srbija je izvezla oko 1,1 milion tona pšenice, a do početka žetve očekuje se da će ukupna količina iznosi približno 1,2 miliona tona, što predstavlja značajan plasman hlebnog zrna na strana tržišta za domaću sezonu 2025/26.
Prema podacima direktora „Žitounije“, najveći kupac srpske pšenice bila je Italija, koja je otkupila oko 508.000 tona, dok je na drugo mesto izbila Rumunija sa oko 336.000 tona kupljenog žita. Ove dve zemlje su preuzele najveći deo izvoza, pri čemu se Rumunija izdvojila kao znatno veći uvoznik srpskog zrnevlja u odnosu na ranije godine.
Pored pšenice, Srbija je u istom periodu izvezla i blizu 180.000 tona brašna, koje su najviše kupovali tradicionalni partneri – pre svega Bosna i Hercegovina, ali i Severna Makedonija i Crna Gora.
Prosečna izvozna cena pšenice u aprilu iznosila je oko 190 evra po toni, dok je brašno na stranim tržištima vredelo oko 273 evra po toni.
Direktor “Žitounije” napominje da je dosadašnji plasman dobrodošao jer Srbija ni ranijih godina nije plasirala veće količine hlebnog žita na inostrana tržišta, ali upozorava da do početka žetve ostaju neizvesnosti vezane za kvalitet novog roda. Pad prinosa u nekim velikim proizvođačima širom sveta usled suše može uticati na potražnju za srpskom pšenicom.
Prema poslednjim podacima, Srbija je u protekloj sezoni izvezla više od 1,15 miliona tona pšenice, uz ukupnu vrednost izvoza od oko 239 miliona evra, što je jedan od najvećih plasmana žita na strana tržišta u poslednjih nekoliko godina. Najveći kupac ostaje Italija sa više od 420.000 tona, a značajan deo izvoza ide i u rumunsko tržište, kao i u zemlje regiona – Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i Albaniju, prenosi Dnevnik.
Ovaj rezultat potvrđuje da srpska pšenica ostaje konkurentna na regionalnim tržištima i da izvoz žita i brašna čini važan deo agrarnog sektora, doprinoseći deviznom prilivu i stabilnosti domaće poljoprivrede pred novu sezonu žetve.
