Ivan Šulog iz Donje Bistre u Hrvatskoj, već 26 godina uspešno vodi firmu „Šulog d.o.o.“, specijalizovanu za uzgoj egzotičnog voća i povrća koje plasira širom Evrope. Ideja za ovaj neobičan biznis rodila se još u studentskim danima.
- Pročitao sam jedan članak o tome, zainteresovao sam se i odlučio da pokušam. Imao sam svega 250 nemačkih maraka i sve sam uložio u ovaj posao. Sve što imam danas je rezultat te odluke, priča Šulog. - Uzgojem se ovih neobičnih vrsta bavimo više od dve i po decenije. Proizvodimo kulture poput luloa, kaboča i tamarila – i ne, to nisu likovi iz crtanih filmova, već egzotične vrste koje uspešno gajimo kod nas, objašnjava Šulog.
Iako je po struci elektrotehničar, njegov profesionalni put krenuo je u potpuno drugom smeru.
Težak put do tržišta
- Počeci nisu bili nimalo laki. To je bila prava muka! Dešavalo se da prvih godina uberemo i do 50 tona po hektaru - u pitanju je bio kivano, a da sve to bacimo jer nije bilo tržišta. Ipak, nisam odustajao – znao sam da od ovoga mogu napraviti ozbiljan posao.
Danas, 26 godina kasnije, kaže da tek sada dolazi pravo vreme za razvoj ovog posla.
Pročitaj još: Cena jabuke u izvozu 70 dinara, u prodavnici 250: Gde nastaje razlika?
- Mogu reći da sam tek "zagrebao površinu’ i mislim da prava priča tek dolazi. Od ovoga živi moja porodica i sve funkcioniše kako treba., kaže naš sagovornik sa kojim smo razgovarali na sajmu u Zagrebu.
Njegova proizvodnja je jedinstvena u Evropi. Kaže da postoje proizvođači u Portugalu, Španiji ili Francuskoj, ali oni su specijalizovani za jednu-dve kulture, na primer batat, tikve ili kivano. Mi imamo sve to, ali uz još pedesetak drugih vrsta!.
Šulog napominje da se ne mogu baš sve egzotične biljke uzgajati u Hrvatskoj.
- Durijan, mangostin, ananas ili liči ne uspevaju kod nas zbog klimatskih uslova. Te vrste uvozimo, ali sve ostalo što uspeva kod nas sami proizvodimo na otvorenom polju i u plastenicima.
Posebno je ponosan na uzgoj indijanske banane - asimina, i tvrdi da je jedan od najvećih proizvođača ovog voća u svetu. Od nje supruga Martina i on prave širok spektar proizvoda: liofilizovanu bananu, pekmez, četiri vrste džina, rakiju, likere, vino, pa čak i šampanjac. Inovacije tu ne staju.
- Pravimo i pivo od afričke šljive, a u planu su vino, šampanjac i prerađevine od iste sirovine. Tu je marketing ključan, jer to su jedinstvene priče.
Firma danas funkcioniše kroz mrežu saradnika.
- Nas je 13 u firmi, ali imamo i oko 100 kooperanata širom Hrvatske. Lično obrađujem pet hektara, ali ukupna proizvodnja sa partnerima prelazi 100 hektara.
Iako mnoge od ovih kultura nisu tipične za region, rezultati su iznenađujuće dobri.
I pasulj je nekada bio egzotika
- Ljudi su u početku nepoverljivi jer im je većina ovog voća i povrća nepoznata. Normalno je da postoji strah od nepoznatog, ali kada pogledate, na primer, pasulj, papriku, paradajz – sve su to biljke koje su nekada "došle" odnekud pa su se odomaćile. Tako će biti i sa ovima, trenutno nedovoljno poznatim vrstama, tvrdi Šulog.
Ono što posebno ide u prilog ovim egzotičnim vrstama jeste njihova nutritivna vrednost. Priznaje da, ipak kada je o ovoj temi reč, govori više iz iskustva nego iz naučne perspektive. Kao primer navodi indijansku bananu, ali i druge kulture poput kivana i feijoe, koje imaju specifične nutritivne karakteristike.
Tržište se, kako ocenjuje, u poslednje vreme značajno promenilo.
- Ljudi su danas informisaniji, dostupno je mnogo više podataka. Pre dve godine smo, na primer, ljutiku proizvodili u količini od jedne tone godišnje, a sada radimo 50 tona.
Sličan rast proizvodnje beleže i druge vrste, poput plantana (banane za kuvanje) i kasave, koje sve više pronalaze put do potrošača, naročito onih koji su na posebnim režimima ishrane.
Pročitaj još: Džinovska kruška, hrabro prkosi vremenu i prirodi
Kada je reč o planovima, Šulog ne razmišlja dugoročno u klasičnom smislu. - Nisam čovek koji pravi velike planove. Ako čujem dobru ideju – odmah reagujem.
To potvrđuje i jedna anegdota iz svakodnevnog života.
- Gledao sam emisiju i video električne daske za surfovanje. Odmah sam rekao – mi ćemo to raditi. Danas ih zaista proizvodimo. Ali uvek povezujem stvari – ako neko želi daske, moraće da uzme i naše proizvode, jer prava zarada je u poljoprivredi.
Njegova priča po ko zna koji put dokazuje da, kada čovek ima vere u sebe i to što radi i uz to je uporan i strpljiv, uspeh mora doći čak i kada je reč o proizvodnji koja na prvi pogled deluje nespojivo sa lokalnim uslovima.
A. Milić
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)