Proizvodnja cveća i ukrasnog bilja u Srbiji beleži uzlazni trend, a uoči 8. marta, kada potražnja tradicionalno dostiže vrhunac, podaci potvrđuju rast i u proizvodnji i u spoljnotrgovinskoj razmeni. Posebno se izdvaja uzgoj ruža, najznačajnijeg segmenta domaćeg cvećarstva, čiji izvoz pokazuje ohrabrujuće rezultate.
Prema rečima Danice Mićanović iz Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju Privredna komora Srbije, trend potrošnje cveća u svetu i Srbiji je u stalnom porastu. Globalno tržište premašuje 30 milijardi evra, dok domaće tržište dostiže oko 49 miliona evra, uz godišnji rast potrošnje od oko osam odsto. Ipak, u protekle četiri godine uvoz cveća i ukrasnog bilja rastao je brže od izvoza, što je dovelo do povećanja deficita u spoljnotrgovinskoj razmeni.
Pročitaj još:Stabilan prinos uz regenerativne prakse
Iako je udeo cvećarstva u ukupnoj razmeni agrara Srbije i dalje simboličan, evidentno je povećanje proizvodnih površina i intenziviranje proizvodnje. Cvećarstvo, kao specifična i tehnološki zahtevna grana poljoprivrede, ima potencijal da postane značajan i profitabilan deo domaće privrede, ali je za to, kako ističu stručnjaci, neophodno jače udruživanje proizvođača, umrežavanje i primena savremenih tehnologija gajenja.
Kada je reč o proizvodnji, ruža je apsolutni adut domaćeg cvećarstva. Izvoz ruža u 2024. godini iznosio je 2,5 miliona evra, dok je u 2025. porastao na 3,4 miliona evra. Istovremeno, uvoz je sa 7,04 miliona evra u 2024. povećan na 7,95 miliona evra u 2025. godini. Iako je deficit i dalje izražen, rast izvoza potvrđuje da srpska ruža postaje sve konkurentnija na inostranim tržištima.
Ukupna vrednost spoljnotrgovinske razmene cveća i ukrasnog bilja u prošloj godini iznosila je 49 miliona evra – od toga je izvoz bio 6,7 miliona, a uvoz 42,3 miliona evra. U poređenju sa 2024. godinom, kada je ukupna razmena iznosila 43 miliona evra, primetan je rast prometa, ali i produbljivanje trgovinskog deficita.
Pročitaj još: Revolucija u pčelarstvu: prva vakcina za pčele na svetu
Najznačajnije izvozno tržište je Evropska unija, sa 59 odsto učešća, zatim zemlje CEFTA regiona sa 21 odsto i zemlje Carinske unije (Rusija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan) sa 14 odsto. U zemlje EU prošle godine izvezeno je cveća i ukrasnog bilja u vrednosti od 3,93 miliona evra, najviše u Holandiju, Poljsku, Hrvatsku i Nemačku. U CEFTA region plasirano je 1,43 miliona evra, pretežno živog cveća. Sa druge strane, EU je i najvažnije uvozno tržište, sa čak 78 odsto udela u ukupnom uvozu.
Iako je reč o unosnom poslu, cvećarstvo zahteva značajna početna ulaganja. Ljubomir Jelić iz rasadnika „Jelić“ iz Ravnog Sela navodi da je za jedno prosečno domaćinstvo potrebno najmanje 500 kvadratnih metara plasteničkog prostora, početna investicija od oko 20.000 evra i širok asortiman proizvoda kako bi prodaja krenula stabilnim tokom. Prema njegovim rečima, ulaganje se u proseku vraća za devet meseci, ali svaka greška u proizvodnji može biti skupa, pa je pored ljubavi prema cveću neophodno i dobro stručno znanje.
Uprkos rastu proizvodnje i izvoza, Srbija i dalje značajno zavisi od uvoza cveća. Zato stručnjaci ističu potrebu za dodatnim podsticajima, novim inicijativama i snažnijom institucionalnom podrškom, kako bi se povećale proizvodne površine, unapredila konkurentnost i smanjio trgovinski deficit. Srpska ruža već pokazuje da potencijal postoji – ostaje da se taj potencijal sistemski i dugoročno razvija.
