Jan Petrik, poljoprivrednik iz Kisača, poljoprivredu je zavoleo još kao dete uz deda Pavela i tatu Janu. Danas nastavlja putem kojim su išli svi Petrikovi poštujući zemlju od koje se živi i koja ih hrani.
Puno godina kasnije, deda bi bio ponosan na svog unuka jer Jan obrađuje 80 ha oranica što je duplo više nego kad se on bavio poljoprivredom. Sva zemlja ne pripada Janu, pola je u njegovom vlasništvu, a pola u zakupu.
U setvenoj strukturi dominira kukuruz. Nekada je i soja bila dosta zastupljena, ali u polako gubi trku s klimatskim promenama. Vrlo je zahtevna biljka, sve slabije rađa, pa se sve manje gaji tako da polako ustupa mesto vrstama koje bolje podnose novonastale vremenske uslove.
Pročitaj još: Bez ODRŽIVIH PRAKSI nema ZDRAVOG ZEMLJIŠTA
- Na proleće na 2 ha planiram da posejem sirak za zrno, a ako opravda poverenje ubuduće ću ga gajiti na većim površinama, kaže Jan Petrik.
Predstoji prihrana pšenice, useva koji je prošle godine Jan ponovo vratio na svoje njive. Pogotovo što je dobar je pokrivač tla, podnosi niske temperature i klimatske promene, a daje i dobar rod.
Ono što muči sve poljoprivrednike, pa i Jana, je kako pronaći adekvatan odgovor na to kako u promenjenim klimatskim uslovima opstati i živeti od svog rada. Petrik je odgovor pronašao u regenerativnoj poljoprivredi.
Sasvim slučajno preko interneta prateći američke i austrijske sajtove upoznao se sa prednostima regenerativne poljoprivrede. Dugo je razmišljao o izjavi austrijskog farmera koji je istako da već dvanaest godina ne koristi plug. Nije verovao da je to moguće, pogotovo što se kod nas, kako je mislio, bez pluga ne može.
S obzirom na to da voli zemlju, na kojoj je ponikao i da iz nje crpi snagu, a veliki je pobornik očuvanja ovog važnog dragocenog resursa odlučio se da se i sam oproba u regenerativnoj poljoprivredi, čije principe uspešno primenjuje već treću godinu.
- Regenerativna poljoprivreda podrazumeva minimum obrade zemljišta, objašnjava Jan. – To znači da se ne narušava zemljišni ekosistem, uspostavlja se prirodna ravnoteža, ne isušuje se zemlja, a čuva humus.
Kako kaže Jan u regenerativnoj poljoprivredi od mašina koristi samo gruber i podrivač, a obavlja dva prohoda. Tokom obrade s jeseni po skidanju useva rastrese zemlju na kojoj su ostali žetveni ostaci. Tako da jedna njihova trećina ostane na površini zemljišta, a ostatak se zagrne.
Prednost ovakve obrade, po mišljenju Petrika, je i što se eliminišu korovi pogotovo rizomski. Naprimer ako se koristi plug rizom se samo prevrne i dalje ostaje u zemljištu. Dok s obradom s gruberom izbacuje se na površinu i usled niskih zimskih temperatura propadne.
Prvi prohod obavlja pliće do dubine od 23 centimetra, a drugi dublje na dubinu od 30 do 45 centimetara zavisno od useva. Cilj ovakve obrade je da zemlja bude rastresita, vazdušasta i da voda lakše prodire do dubljih slojeva.
Ovakvim načinom obrade Petrikove njive već su pripremljene za direktnu setvu na proleće. Ipak će pred setvu uraditi jedan plitki prohod, kako bi poravnao setveni sloj.
- Pri ovakvoj obradi manji su troškovi i za naftu, pa je i to jedan vid racionalne obrade, štedi novac i vreme, ističe Jan.
Napominje i da se prednost regenerativne poljoprivrede najbolje vidi kada nastupe ekstremne suše s malo padavina. Ukoliko je kišna godina nema razlike između konvencionalne i regenerativne.
- Ovakvim principom rada dobija se stabilan prinos, ističe Jan Petrik.
U godini za nama kada su drugi usevi podbacili kod Petrika u Kisačkom ataru suncokret je bio kao u normalnoj godini sušu nije ni osetio. Rod kukuruz je bio za 10 – 15 odsto slabiji od prosečnog. Jedino soja nije izdržala sušu. Tako da polako ustupa mesto drugim biljnim vrstama. Sirak za zrno i semenski suncokret su novine koje Jan uvodi u proizvodnju.
Jedan od principa regenerativne poljoprivrede jeste i povezanost sa stočarskom prizvodnjom. Pogotovo što je stajnjak dragoceno hranivo za zemljište. Jan spada u malobrojne farmere u selu koji drže stoku. U celom selu ima samo 15 krava, a Petrik u štali drži 10 grla među kojima su bikovi i krave. Četiri visokomlečne krave dnevno daju od 35 - 40 litara mleka. S obzirom na to da je u selu velika potražnja za domaćim mlekom, skoro svo se proda još na kućnom pragu, a ako nešto preostane to Janova mama usiri.
Kako je ovo klasično domaćinstvo, Jan drži i 10 svinja za potrebe domaćinstva. Kad je niska cena ne prodaje ih već meso prerađuje pravi kobasice, kulen i voli da se pohvali da je i na ovom polju uspešan.
Kad neko radi posao koji voli uspeh ne može da izostane. Jan Petrik to svojim radom potvrđuje, pokazujući koliko poštuje zemlju koja je izvor života. Istovremeno u sebi nosi odlučnost da za sve probleme uvek postoje rešenja.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)