Poljoprivredno zemljište predstavlja jedan od najvažnijih prirodnih resursa Srbije i osnovu domaće proizvodnje hrane. Ipak, brojna istraživanja i iskustva sa terena pokazuju da je njegova plodnost u opadanju, pre svega zbog gubitka organske materije, slabe mikrobiološke aktivnosti i neadekvatnih praksi upravljanja. Upravo zato, očuvanje zdravlja zemljišta postaje jedan od ključnih izazova savremene poljoprivrede.
Tim povodom, Institut BioSens sproveo je projekat „Čuvari zdravlja zemljišta“, čija je završna radionica održana 2. februara 2026. godine u Novom Sadu. Događaj je okupio poljoprivrednike, istraživače, savetodavce i predstavnike civilnog sektora, sa ciljem predstavljanja rezultata dvogodišnjeg rada i razmene iskustava u oblasti održivog upravljanja zemljištem.
Pročitaj još: Poljoprivredno zemljište kao izvor zelene energije - da ili ne?
Projekat „Čuvari zdravlja zemljišta“ sprovođen je tokom dve godine, a u njemu je učestvovalo oko 70 poljoprivrednika sa teritorije Vojvodine, koji su bili uključeni kao građani-naučnici. Oni su, uz podršku istraživača Instituta BioSens, učestvovali u prikupljanju podataka o fizičkim, hemijskim i biološkim pokazateljima zdravlja zemljišta, koristeći jednostavne i ekonomične metode, dok je deo analiza obavljen i u laboratorijskim uslovima.
Koordinatorka projekta, dr Jelena Jović, istakla je da je jedan od najvećih doprinosa projekta uvođenje savremenih naučnih metoda direktno u poljoprivrednu praksu.
-Po prvi put je na parcelama poljoprivrednika sprovedena analiza biodiverziteta mikroorganizama u zemljištu primenom DNK sekvenciranja, a rezultati su predstavljeni kroz jasne i razumljive izveštaje. To omogućava da poljoprivrednici donose odluke zasnovane na podacima, a ne na pretpostavkama, naglasila je dr Jović.
Preliminarni rezultati analiza ukazuju na velike razlike u stanju zemljišta, ali i na zabrinjavajući trend niskog sadržaja humusa i slabe mikrobiološke aktivnosti na pojedinim parcelama. Stručnjaci ističu da upravo mikrobiološka aktivnost predstavlja temelj zdravog zemljišta i preduslov za stabilne i kvalitetne prinose.
Svoja iskustva na završnoj radionici podelili su i poljoprivrednici koji u praksi primenjuju regenerativne pristupe. Florijan Farkaš, agronom i jedan od učesnika projekta, istakao je da su dobijeni rezultati potvrdili značaj brige o biološkom životu u zemljištu.
- Regenerativna poljoprivreda kojom se ja bavim zahteva razumevanje procesa u zemljištu. Kroz ovaj projekat dobili smo konkretne podatke o stanju zemljišta na sopstvenim parcelama, što nam pomaže da donosimo bolje odluke i gradimo dugoročno održivu proizvodnju, rekao je Farkaš.
Na panel diskusiji „Poljoprivrednici kao čuvari zdravlja zemljišta – od merenja do odluka“ istaknuta je važnost saradnje između poljoprivrednika, nauke i savetodavnih službi. Prof. dr Miloš Rajković ukazao je da univerzalna rešenja ne postoje.
Pročitaj još: Srpske mašine za srpsko zemljište: priča o firmi Tupanjac
-Svako zemljište je priča za sebe. Uz redovne analize, stručne preporuke i prilagođene mere, moguće je značajno unaprediti zdravlje zemljišta, ali samo ako se rešenja prilagođavaju lokalnim uslovima i tipu gazdinstva, istakao je Rajković.
Kao jedna od ključnih održivih praksi istaknuta je primena stajnjaka i drugih izvora organske materije, ali i alternative poput pokrovnih useva, zelenišnog đubrenja, kompostiranja, biostimulatora i redukovane obrade. Zajednička poruka svih učesnika je jasna – bez očuvanja zdravlja zemljišta nema ni održive poljoprivrede, niti dugoročne bezbednosti hrane.
Završna radionica projekta „Čuvari zdravlja zemljišta“ potvrdila je značaj povezivanja nauke i prakse, kao i uloge poljoprivrednika u očuvanju zdravlja zemljišta kao ključnog resursa za održivu budućnost poljoprivrede
