U našoj javnosti nekako je neopaženo prošla vest da je najstarija i najveća asocijacija, US Holstein Association (Holštajn Asocijacija SAD), dodelila svoje najprestižnije priznanje jednom ekonomisti.
U arhivi ove asocijacije, koja datira još od 1885. godine, postoje podaci iz kojih se vidi da je Holstein Association dodeljivala ovo priznanje isključivo farmerima, i onima koji su svojim radom promovisali organizaciju, i radili na usavršavanju modela kojima se procenjuje kvalitet grla. Baš ova poslednja rečenica ne bi smela da promakne našim proizvođačima mleka i mesa, jer sve što je postignuto u SAD, postignuto je isključvo zbog pravilno postavljenog modela, gde farmeri imaju glavnu reč. Kod nas, na žalost, još nije tako, ali verovatno će nove generacije imati snage da sudbinu svojih stada uzmu u svoje ruke.
No, vratimo se događaju upriličenom na WDE (World Dairy Expo, WI, 2026) gde je ekonomisti Korej Geiger-u uz veliki aplauz uručeno priznanje koje je apsolutno zastlužio. Evo samo jednog primera koji govori o analitičkim sposobnostima ovog genijalnog poznavaoca stanja u sektoru mleka SAD. Ovo je čovek koje je nepogrešivo prognozirao vrtoglavi skok cena steonih junica (“junica za zamenu”), što se i dogodilo. Za samo dve godine prosečna cena steonih junica je sa 1.720 dolara skočila je na $3.010 dolara, što je porast od neverovatnih 75 odsto. Poslednje prognoze govore da do kraja godine cena može dostići i neverovatnih 4.000 dolara.
KVALITET PODATAKA KLjUČAN ZA USPEH
Osim ove, vrlo upečatljive analize, Holštajn udruženje dostavlja svojim članovima i druge, veoma kvalitetene informacije. Na osnovu tih podataka, moguće je kreirati strategiju za svako stado, bez obzira na uslove držanja. Čitaocima koji pažljivije čitaju tekst, sigurno će se nametnuti pitanje kvaliteta podataka koji dolaze sa farmi, na osnovu koji je moguće praviti dugoročne i veoma precizne analize. Ako se za trenutak prebacimo na “domaći teren”, opet se suočavamo sa bolnom istinom, a to je da niti imamo profesionalno udruženje, zasnovano na punoj dobrovoljnosti, niti možemo da se “zakunemo” u validnost podataka koji obrađuju naše selekcijske službe.
Koliku korist od svoje organizacij imaju farmeri u SAD, videće se iz opisa situacije koja se trenutno događa na tržištu mleka.
Nedostatak junica na tržitu SAD se dogodio munjevitom brzinom, i od 2025 do 2026., i iznosio je oko 440.000 grla. Ovaj podatak objavio je časopis Bullvine, koji uživa visok kredibilitet mednju farmerima. Za period od 2015 – 2020. godine, odnosno vremenski period za koji se primenjuje unificirani odgajivački indeks, ova brojka je još impresivnija, i iznosi 3,9 miliona grla. Naravno, nameće se pitanje šta se to dešava na tržištu, i kako će sada, kada je cena mleka izuzetno dobra - 49.7 dolara za 100 kilograma standardizovanog mleka, farmeri “bez krava” osetiti blagodet ovog cenovnog trenda? Odnosno jednostavnije, da li su farmeri napravili grešku, time što su se odrekli proizvodnje junica, i propustili šansu da povećaju broj proizvodnih grla na svojim farmama? Ili su se dosetili kako da optimizuju svoju proizvodnju i obezbede održivost farmi u uslovima najkonkurentnijeg tržišta na svetu?
PROIZVODNjA JUNICA NAJSKUPLjA INVESTICIJA
Pre nego što nastavimo dalje, treba naglasiti da, bez obzira gde se farma nalazi, proizvodnja junica je najskuplja investicija, sa vrlo dugačkim obrtom kapitala, a povezana je i sa dosta visokim rizikom. Osim toga, svako ozbiljnije širenje farme zahteva dodatna ulaganja u infrastrukturu, koja onda opet zahtevaju redovno održavanje, i tako nastaje još jedan trošak koji treba ukalkulisati u proizvodnu cenu mleka.
Pročitaj još: Raspisan javni poziv za premiju za mleko za drugi kvartal 2026. godine
Proizvođači mleka u SAD, su, izgleda, dosta dobro naučili lekcije iz prošlosti kada su dohotak ostvarivali isključivo povećanjem broja krava u stadu, što je donosilo izazove u smislu održavanja standarda svih protokola na osnovu koji farma funkcioniše. Zbog toga su prekinuli sa tom praksom, i uz pomoć novih tehnologija, i korišćenjem ekonomskih modela koji su dostupni samo zahvaljujući radu Holštajn udruženja, okrenuli su se “matematici” i malo pomerili fokus sa pedigrea, uslovno rečeno, što je dalo vrlo pozitivne rezultate
Pomenuti nedostatak junica, je signal koji šalje jasnu poruku da američki farmeri ne razmišljaju o agresivnom povećanju broja grla. Ova činjenica zatekla je prerađivače mleka pomalo nespremnim za novonastalu situaciju. Naime, trenutne investicije od preko 11 milijardi dolara, uloženih u izgradnju 53 nove mlekare se neće isplatiti predviđenom brzinom, (ne očekuje se drastičan porast proizvodnje po kravi), a može se dogoditi da neke od mlekara bankrotiraju i pre nego što počnu sa radom.
CENA MLEKA STABILNA, PROIZVODNjA IPAK STAGNIRA
Investitori su očekivali da će dugoročno prognozirana stabilna cena mleka rezultirati povećanjim brojem grla i značajno većom proizvodnjom mleka. U stvarnosti, dogodilo se da cena mleka jeste stabilna i dobra, ali farmeri nisu požurili sa investicijama, već su bitno izmenili ustaljenu praksu i tako sebi obezbedili dopunski dohodak.
“Recept” koji koriste farmeri je vrlo jednostavan, dobro proveren a pokazalo se efikasan. Primer (modela) farme od 1.000 muznih grla holštajna, koja u toku godine zaradi 1.2 miliona dolara, bez da je prodala i jednu – jedinu kap mleka je najbolja potvrda da sistem radi. Kako? Prvo, najprogresivnije farme su se “odrekle” dugog osemenjavanja mlečnim bikovima. To znači da se grlo jednom osemeni seksiranim semnom, a ako je potrebno da se osemeni drugi put, onda je to uvek bik nekih od tovnih rasa.
Cena teladi (meleza) je takva, da farma od 1.000 proizvodnih grla, generiše dohotak od pomenutih 1.2 miliona dolara, kroz direktnu prodaju, ali i ogromno smanjenje troškova odgoja junica. Broj potrebnih ženskih grla se vrlo precizno izračuna, a zatim genomsko testiranje, i seksirano seme jednostavno odrade ostatak posla.
Pročitaj još:Domaće govedo čije je mleko zdravstvena premija
Nova strategija je imala za posledicu sledeće - prodaja semena tovnih rasa na mlečnim farmama je od 2020. godine porasla sa pet na gotovo osam miliona doza, od skoro 10 miliona, koliko se ukupno proda za godinu dana. Više od 80% mlečnih farmi u SAD redovno koriste seme tovnih rasa. Farme holštajn krava su postale veći korisnici semena tovnih bikova, od farmi čistih tovnih rasa, i njihovih meleza. Takođe, prodaja konvencionalnog (običnog) semena holštajn bikova je pala za 50%, sa tendencijom daljeg pada.
SEKSIRANO SEME TOVNIH RASA
Ova činjenica nije uhvatila “na spavanju” kompanije koje se bave proizvodnjom genetskog materijala, i koje se uveliko spremaju da za određene rase (Holštajn, Džersej ) vrlo brzo u potpunosti pređu na proizvodnju semena razdeljenog po polovima, koje se pokazalo kao neuporedivo bolja investicija od običnog, odnosno konvencionalnog semena. I odgajivači tovnih rasa sve češće kupuju seksirano seme, što je značajna promena, u odnosu na dugogodišnji tradicionalni (prirodno parenje) pristup koji su imali.
Ovo su samo neki od procesa koje budno oko ekonomista i finansijskih stručnjaka prate, i koje Holštajn udruženje “servira” svojim članovima. Primera ima još, kao što su - analize kojima se nedvosmisleno ukazuje da će protein preuzeti primat na listiću za isplatu. Zatim podaci na osnovu kojih se računa trošak zamene grla moraće u budućnosti da sadrže više “istorijskih” (ne manje od 24 meseca) informacija o uginuću grla, itd. Ono što Holštajn udruženje naročito potencira danas, su investicije u tranziciju farmi, a ne samo u usku specijalnost. I to je, takođe, dalo rezultate, jer u strukturi dohotka mlečnih farmi, proizvodnja mesa (uslovno rečeno) se učetvorostručila u samo nekoliko godina. Generator dohotka je visoka cena same teladi - 1.500 dolara, ali, kako je već rečeno, i smanjenjeni troškovi proizvodnje junica neophodnih za “remont”.
I tako, dok profesionalna udruženja u Americi i Evropi ulažu maksimalan napor da pomognu svojim članovima u uslovima tranzicija, naši farmeri se još uvek “traže” u organizacionam smislu. Dok se to ne dogodi, nećemo biti u prilici da dođemo do preporuka kojima bi se konstruktivno uticalo na izazove sa kojima se suočavaju naši farmeri – proizvođači mleka. Jedno od otvorenih pitanja sa kojim se suočavaju vezano je za izbor genetskog materijla.
Da li znate da su naši farmeri jedini u Evropi koji nemaju pravo na sopstveni izbor genetskog marterijala?
Dipl. inž. Boris Berisavljević
