Godina 2024. donela je brojne izazove srpskim poljoprivrednicima — suša, manjak padavina i visoke temperature značajno su umanjili prinose, dok su niske otkupne cene i skupi inputi dodatno otežali situaciju. Navodnjavanje se, zbog visokih troškova, pokazalo gotovo neisplativim, što je mnoge proizvođače dovelo do gubitaka. Ova sezona je poražavajuća za većinu poljoprivrednika, koji će ovu godinu završiti u dubokom minusu.
Prva polovina godine, posebno u prolećnim mesecima, bila je izuzetno sušna sa prosečno samo 10-12 kišnih dana po kvartalu. U drugom kvartalu, situacija se poboljšala sa nešto većim brojem padavina, posebno u junu, kada je zabeležen prosečan broj od 15-18 kišnih dana u regionima poput Vojvodine. Letnji meseci, međutim, doneli su ekstremno visoke temperature i manjak kiše, posebno u julu i avgustu, kada su padavine bile ispod proseka, sa samo 5-7 kišnih dana mesečno.
Žetva pšenice u 2024. godini pokazala je osrednje rezultate, sa prosečnim prinosom od 4,5 tona po hektaru, što je niže u odnosu na prošlogodišnji prosek zbog nepovoljnih uslova u kritičnim fazama razvoja biljke. Kukuruz je takođe pretrpeo štete, s prinosima ispod očekivanja u mnogim regijama. U Vojvodini, prosečni prinos kukuruza iznosio je 6-7 tona po hektaru, dok su neka područja prijavila znatno niže rezultate.
Soja je bila među najviše pogođenim kulturama, sa prinosima između 2,5 i 3,2 tona po hektaru, zbog manjka padavina u ključnim fazama vegetacije. Očekuje se da će suncokret, koji je otporan na sušu, postići nešto bolje rezultate, s prosečnim prinosima od 3,5-4 tona po hektaru porasle su u drugoj polovini godine.
Na Produktnoj berzi u Novom Sadu, cena kukuruza u avgustu dostigla je 22 dinara po kilogramu, dok je cena pšenice iznosila 24,5 dinara po kilogramu. Soja, jedna od skupljih kultura, dostigla je cenu od 59 dinara po kilogramu, što je bio značajan rast u odnosu na početak godine.
Proizvodnja voća, posebno jabuka i šljiva, značajno je pogođena sušom, pri čemu su prinosi niži za 15-20% u poređenju sa prošlom godinom. Manjak padavina i visoke temperature u fazi cvetanja i razvoja plodova negativno su uticali na kvalitet voća. Kada je u pitanju povrće, posebno paradajz i paprika, proizvođači su se suočili sa dodatnim troškovima navodnjavanja kako bi očuvali kvalitet plodova, što je povećalo troškove proizvodnje. U selu, Ruski Krstur, nadaleko poznatom po paprici rogi, plodovi prve klase otkupljuju se za 80 do 110 dinara po kilogramu, druge klase od 38 do 42, a "miks" prve i druge za 50 dinara, dok nakupci prvoklasne i 'miks' plodove prodaju na pijacama po cenama od 200 do 300 dinara.
Vremenski uslovi u 2024. godini značajno su uticali na poljoprivredu u Srbiji, sa manjkom padavina i visokim temperaturama koji su umanjili prinose ratarskih kultura i otežali voćarsku proizvodnju. Iako su otkupne cene porasle, mnogi proizvođači nisu uspeli da ostvare očekivane prinose, što je dodatno povećalo pritisak na sektor. Očekuje se da će klimatske promene i u budućnosti predstavljati ozbiljan izazov za srpsku poljoprivredu, a prilagođavanje ovim uslovima postaje imperativ.
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)