Gajenje krastavaca kornišona u Srbiji trenutno je jedna od najisplativijih poljoprivrednih grana. Iako biljka zahteva mnogo sunčeve svetlosti, ovogodišnja suša nije uspela da omete proizvodnju zahvaljujući sistemima za navodnjavanje. Porodica Mišković iz Kikinde, o kojoj smo nedavno pisali, a koja se ovom proizvodnjom bavi već tri godine, ostvaruje prinos od 12 kilograma ploda po kvadratnom metru, što je rezultat vredan pažnje.
„Održavanje biljaka tokom toplotnih udara bilo je izuzetno naporno. Naša plantaža zahtevala je navodnjavanje čak pet do šest sati dnevno,“ istakla je Dunja Mišković.
Jedna od ključnih prednosti uzgoja krastavaca jeste mogućnost ostvarivanja velikog prihoda na maloj površini, uz zagarantovan otkup. Poljoprivrednik Dragan Vukobrat iz Kikinde to jasno naglašava: „Na maloj površini može se ostvariti odličan prihod.“
Slična situacija je i u čačanskom kraju, gde više od 400 domaćinstava ostvaruje stabilan prihod od uzgoja krastavaca, dok je u nekim selima u okolini Vranja ova proizvodnja tradicija duža od tri decenije. Radna snaga je povremeno neophodna, ali se isplati tokom višenedeljne berbe.
Nenad Trajković, poljoprivrednik iz Donjeg Vrtogoša kod Vranja, iznosi zamerku na otkupne cene: „Prva klasa je 135 dinara, druga 90, treća 30 dinara. Razlika između prve i druge klase je mala, dok je razlika između druge i treće klase prevelika, što nije u redu.“
Na imanju Dušana Đorđevića kod Vranja, povrće se gaji u 15 plastenika na površini od sedam hiljada kvadratnih metara, gde je otkup zagarantovan, a ulaganja u zaštićeni prostor značajna. „Ranije smo uzgajali na otvorenom, sada je sigurnije u plastenicima,“ kaže Đorđević.
Statistika pokazuje da Srbija na oko 90 hiljada hektara uzgaja povrće, a prošle godine je izvezla blizu 130 tona svežeg i prerađenog povrća, u vrednosti od 180 miliona evra.
Da li je došlo vreme da ratarstvo zamenimo kornišonima?
Izvor: eKapija
