Stari zanati (ne) izumiru

Zna se da nema domaćinske kuće bez dobre rakije i ona će se peći „za vjeki vjekov“, ali kazana po starom i dobrom receptu je sve manje.

Da bi napravio kvalitetan kazan, majstor mora, uz podrazumevajući talenat, da poznaje tajne kovačkog, limarskog, bravarskog, tokarskog, modelarskog, zavarivačkog zanata, a dobro dođe i znanje još ponekog.

 – Ko je spreman na mukotrpan rad i nema iluzije o bogaćenju preko noći, može i u informatičkoj eri i konfekcijskom dobu relativno pristojno da živi od kazandžijskog posla – kažu Nenad i Igor Poparić, novosadske kazandžije.

U rukotvorinama Poparića se „krčka“ izvanredna rakija, ne samo na prostorima bivše Jugoslavije već i diljem sveta.

 Abadžije, rabadžije, jorgandžije, ćurčije, sapundžije, vlasuljari, sarači, kolari, kovači, potkivači, grnčari, filigrani, duboresci, kazandžije – reči su koje decenijama i vekovima na ovim prostorima označavaju zanimanje, ugled, status, prestiž... Uprkos nastojanju društva da ih sačuva i revitalizuje, starih zanata je u Srbiji sve manje. Čast pekarima i berberima, sve drugo kao da nestaje.

 Bitku s novim vremenom gube i kazandžije, pa je priča koja sledi pokušaj otimanja od zaborava ovog po mnogo čemu jedinstvenog posla, što je nešto između zanata i vajarstva, sve zahvaljujući retkima, pa i novosadskoj porodici Poparić.

Pročitaj još: Zanati dobro plaćeni, ali nepoželjni

 Nastavljači tradicije

 Nekada je Novi Sad bio grad trgovaca i zanatlija. Sedamdesetih godina 18. veka četiri od osam hiljada tadašnjih stanovnika grada bili su zanatlije. Među njima veliki ugled uživali su kazandžije, pa je tako, sve do Drugog svetskog rata, čitava jedna ulica, današnja Jovana Subotića, u delu grada Salajka, nosila naziv Kazandžijska. Na stotine majstora je u desetinama radnji tu kovalo čuvene bakarne kazane za pečenje rakije. Danas su „pretekle“ svega dve!

 Uostalom, u Novom Sadu je 1909. godine čuveni novosadski kazandžija Milan T. Jovanović patentirao svoju mašinu za rakiju. Bio je to i prvi zvaničan patent u Srbiji!

 Nenad Poparić i sin mu Igor i dalje se drže, i bolje od toga – kazani su im traženi u zemlji, regionu i više destinacija po svetu, pa posla imaju i više nego što mogu da postignu, a ne negiraju visoku profitabilnost svog umeća.

 Osnivač radionice je Dušan Đ. Mandarić, čuveni novosadski kazandžija. Po njegovog odlasku u penziju, 1974. godine, radionicu preuzima unuk Nenad Lj. Poparić. Nastavljajući dedinim stopama, Nenad zanat dovodi do savršenstva. Postepeno je u posao uveo sina Igora i na njega preneo svoje zanatsko umeće, a od 2010, kada je penzionisan, radionicu i formalno prepušta sinu. Nenad i dalje pomaže sinu, kako u kreacijama i izradi „uvek sličnog, ali ne i identičnog“. Zbog težnje ka unikatnosti uživaju u nimalo lakom i jednostavnom poslu, a Nenad je obradu bakra doveo do tolikog savršenstva da mu naručuju i poslove izrade nekih umetničkih aplikacija koje ukrašavaju stare građevinske objekte, crkve..., ponekog ukrasnog kazana ili kakvog suvenira.

SOPSTVENA DESTILERIJA

Da bi i praktično demonstrirali kvalitet svojih kazana, Poparići u okviru svoje radionice imaju i sopstvenu destileriju, u kojoj proizvode, naravno na svojim kazanima, rakiju od jabuke, kruške vilijamovke, šljive, kajsije, dunje i grožđa. Kupci kazana se tako na licu mesta mogu uveriti u sveopšti kvalitet onog što im kupljeni kazan daruje. O ukusima se ne raspravlja, nećemo o tome. Probali smo i oduševili se! Uostalom, mnogi novosadski kafići i restorani se ovde snabdevaju rakijama, jer je svima stalo do kvaliteta. 

 Prave Poparići i bakarno posuđe, ribarske kotliće, bakrače, oranije, kotliće za ugostiteljstvo, jer bakar mnogo bolje i duže čuva, sprovodi i raspoređuje toplotu od gvožđa. Zato u bakarnoj šerpi voda brže provri, a samim tim se i toplota duže održava.

 Kako je specifična crvena boja bakra veoma topla, prijatna i nenametljiva, predmeti od bakra vremenom dobijaju plemenitu patinu. Bakar se smatra plemenitim metalom koji se u formi svojih legura najčešće koristi prilikom izrade raznovrsnih umetničkih predmeta. Arhitekte to znaju, pa Popariće često angažuju na izradi raznoraznih umetničkih aplikacija, ukrasa, suvenira za reprezentativne objekte.

 – Broj destilerija u Srbiji u poslednje vreme raste i ljudi se uglavnom opredeljuju za industrijske kazane. Svi znaju da su nekvalitetniji od zanatskih, ali su jeftiniji i mogu se momentalno nabaviti. Ipak, visokokvalitetni proizvodi uvek imaju kupce, pa je šteta što ovaj zanat kod nas izumire. Da se sin nije opredelio da nastavi porodičnu tradiciju, i naša radionica bi vrlo brzo bila „zakatančena“. Iako su kazani traženi, a posao profitabilan, mladi ne pokazuju interes za ovim zanatom – kaže Nenad.

Pročitaj još: Poljoprivreda u genima

 Ručno bolje od mašinskog

 Ovaj zanat se ne može naučiti preko noći. Moraju se poznavati tajne kovačkog zanata, limarskog, bravarskog, tokarskog, modelarskog, zavarivačkog i drugih. Da bi se iskovao jedan kazan od 100 litara, potrebno je dvadesetak dana mukotrpnog rada i mnogo veštine. Ništa se ne radi po već postojećem šablonu, svaki kazan je unikatan. Prva faza je oblikovanje iz ravne table lima. Većina kontura na kazanu pravi se ručno, mada postoje i delovi koji se mašinski obrađuju, što olakšava posao. Poparići nam objašnjavaju suštinsku, kvalitativnu razliku između mašinske i ručne izrade, što je veoma bitno jer se odražava na kvalitet i kazana i rakije:

 – Ručna izrada kazana otkivanjem obezbeđuje kompaktniju strukturu bakra, za razliku od mašinski napravljenog. Naime, mašinski napravljeni kazani se izrađuju tehnologijom natiskivanja, gde se bakarna ploča natiskuje na određenu formu, prilikom čega se stanjuje debljina lima. Time se narušava kvalitet strukture bakra i skraćuje se radni vek kazana.

 Prilikom procesa pečenja rakije dolazi do zagrevanja i hlađenja bakra, naročito dna, koje je direktno izloženo plamenu i visokoj temperaturi, pa je poželjno da bude što deblje. U našoj radionici izrađujemo dno od 3 mm do 8 mm debljine. Ovakvo dno, zbog svoje masivnosti, može da se dobije isključivo ručnom izradom. Ova termička naprezanja vremenom narušavaju strukturu bakra. Ručno otkovani kazani su zbog svoje kompaktnije strukture mnogo imuniji na ovakve promene u odnosu na fabrički izrađene kazane. Višedecenijsko iskustvo je nepobitno dokazalo da, sem što su dugovečniji, daju i kvalitetniju rakiju!

 Još dve vanstandardne finese čine kvalitet Cuprumovih kazana i destilata iz njih. Deflegmator je uređaj koji izdvaja metil-alkohol u jednom procesu, te prepecanje rakije nije potrebno, već se to čini u jednom zahvatu. Zahvaljujući deflegmatoru, štedi se ogrev i skraćuje vreme dobijanja rakije. I drugo – cilindrični hladnjak, za razliku od spiralnog, ima tri puta veću površinu hlađenja i zahvaljujući tome postiže se mnogo bolji efekat kondenzacije alkoholne pare.

 Cena kazana u ovoj radionici zavisi od zapremine i dodatne opreme. Najčešće prave kazane zapremine 250, ređe manje, a veoma retko veće. Rekord im je kazan od 750 litara, koji su uradili za naručioca iz Teksasa.

 Poznato im je da su najskuplji, ali i najbolji. Bezbrojne višedecenijske pohvale, brojna priznanja i nagrade (tri zlatne medalje na sajmovima) su dokaz. A kako kvalitet uvek ima kupca, pokazuje i podatak da se za naručeni kazan čeka i po pola godine!

 Kupci na svim kontinentima

 Poparići su jedni od retkih proizvođača iz Srbije koji prodaju svoje kazane širom Srbije, regiona i sveta. I to bez previše oglašavanja po medijuima. Uverili su se u istinu da je najbolji marketing „od usta do usta“, a kako se dobar glas daleko čuje, nadaleko su poznati, priznati i traženi!

 – Kazane najčešće prodajem po Srbiji i zemljama koje su nastale raspadom bivše SFRJ, ali i inostranstvu: Portugaliji, Irskoj, Škotskoj, Austriji, Americi, Australiji, Kanadi, čak i na Novom Zelandu. U svemu nam mnogo pomaže i internet, pa se o nama detaljno saznaje u celom svetu, brzo i lako uspostavlja kontakt. Sve ostalo je stvar već dobro savladanih procedura – objašnjava Nenad.

Ističe da ga ne brinu strogi zakoni Evropske unije o proizvodnji alkoholnih pića, jer je oduvek bio i ostaće revnosni legalista.

 Tekst i foto: Dragan Pejić