Stočarstvo je bez sumnje jedna od najzahtevnijih grana poljoprivrede, zahtevajući svakodnevni rad tokom cele godine. Međutim, u Srbiji, stočari se suočavaju sa brojnim izazovima i neizvesnostima, što ih primorava da kroz svoja udruženja neprestano traže veće subvencije i bolju regulaciju sektora. Ova tema nije nova, ali je svakako vredna pažnje s obzirom na trenutnu situaciju na tržištu i neophodnost strategijskog pristupa kako bi se poboljšala isplativost stočarske proizvodnje.
Prema Nenadu Budimoviću iz Privredne komore Srbije, država već ulaže značajna sredstva u stočarstvo putem različitih subvencija, ali postoje ograničenja u budžetu koja ne mogu zadovoljiti sve zahteve stočara. Udruženja stočara, poput Udruženja proizvođača mleka mačvanskog okruga, insistiraju na regionalizaciji poljoprivrede kako bi se utvrdilo koje kulture su najpogodnije za određene regije. Takođe, oni traže subvencije od 55.000 dinara po kravi i 150.000 dinara po junici prvotelki, uz tvrdnju da se više treba ulagati u stočarstvo nego u ratarstvo.
Budimović naglašava da država pruža pomoć kroz subvencije, ali da je ključni faktor u unapređenju stočarstva povećanje efikasnosti proizvodnje. To uključuje unapređenje genetike, skraćenje roka tova, i povećanje broja živorođene prasadi po leglu. Strategija razvoja stočarstva mora biti dobro povezana sa realnom situacijom na terenu, uključujući veličinu farmi, kvalitet proizvoda i tržišta za izvoz.
Srbija ima kapacitete za unapređenje stočarstva, kako kroz uvoz priplodnog materijala, tako i kroz embriotransfer i veštačku oplodnju. Međutim, Budimović ističe da je šteta što se ne koriste maksimalno prirodni resursi za sopstvene potrebe. U toku je izrada nove Strategije poljoprivrede koja bi trebala da adresira ove izazove i pomogne u boljem korišćenju dostupnih resursa.
Stočarstvo u Srbiji predstavlja vitalnu, ali i veoma zahtevnu granu poljoprivrede. Dok država pruža značajnu podršku kroz subvencije, potrebna su dodatna unapređenja i strategijska ulaganja kako bi se povećala isplativost i održivost proizvodnje. Ključ leži u boljoj organizaciji, unapređenju genetike i efikasnijem korišćenju resursa. Udruženja stočara i dalje imaju važne zahteve, ali je neophodno da se očekivanja usklade sa realnim mogućnostima budžeta. Nova strategija poljoprivrede može biti korak u pravom smeru, ali će biti potrebna dosledna primena i saradnja svih aktera u sektoru.
Izvor: eKapija
