I ovog leta, suša nas je pogodila. Tako suša htela ne htela postaje naša stvarnost, a negativne posledice koje ostavlja najuočljivije su u ataru. Sve smo svesniji da ne treba potcenjivati njenu učestalost i intenzitet javljanja. Da li postoji način da je predupredimo, ili se suše setimo samo pred žetvu jarih useva kada je već jasno da će prinos kukuruza biti za 30 – 60 odsto niži od očekivanog i da soja gubi trku sa sušom. Za sada jedino suncokret bolje podnosi ovakve vremenske prilike. Ima li pomoći našim usevima u ovakvim ekstremnim uslovima?
Voda resurs koji treba čuvati
Dr Goran Bekavac, stručnjak novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, podseća da je kukuruz proletos posejan na oko 850.000 hektara što bi uz prosečan prinos trebalo da bude dovoljno za domaće potrebe. Međutim, ova godina nije ispunila očekivanja. Maj je bio hladan i kišan. Usledio je jun bez padavina, a u tom periodu kukuruzu treba 90 mm kiše kako bi se formirali generativni organi, klip, broj redova, broj zrna u redu. I baš u tom periodu nastupio je najduži bezkišni period. U julu je palo samo 20 do 60 mm padavina, a u našim agroekološkim uslovima kukuruzu u tom periodu treba 140 mm. Faze organogeneze odvijale su se pri izuzetno visokim temperaturama. Tako da ima i jalovih biljaka, koje se već tarupiraju ili siliraju i sklanjaju s njiva.
Navodnjavanje se sve više nameće kao neophodna mera. Ipak i s vodom se mora znalački postupati, u skladu s fazom razvoja biljaka i njenim potrebama za vodom, prilagođeno temperaturi, fizičko - hemijskim i mikrobiološkim svojstvima.
- Problem je što se u Vojvodini neracionalno koristi voda iz podzemnih izdana. Ukoliko se ne budemo racionalno odnosili prema njoj uskoro ćemo imati ozbiljan problem s nedostatkom vode, upozorio je dr Bekavac.
Pročitaj još: Subvencije se moraju pravdati do zadnjeg dinara
Takođe i pravilnom obradom zemljišta čuva se vlaga u zemljištu, pogotovo u ovako sušnim uslovima. Zato je važno da se po skidanju useva uradi ljuštenje strnjišta kao prva mera kojom se zaoravaju žetveni ostaci, a ne spaljuju, poručuje dr Bekavac.
Ne treba zaboraviti da će posledice ovakve godine najviše osetiti poljoprivrednici. Kako će to izgledati zavisi od toga u kojoj fazi je usev prolazio najekstremnije i najtoplije vreme u najsušnijem delu juna.
Dr Bekavac podseća da su prosečna ulaganja za kukuruz oko 1.000 eura. Zato ako hoćemo da sačuvamo naše poljoprivrednike neophodna im je pomoć države u ovako teškim sušnim uslovima. Možda i da se suša proglasi elementarnom nepogodom.
Kukuruz plaća ceh
Dipl. inž Zoran Boca, stručnjak PSS "Sombor", ukazao je na to da su se kod biljaka tokom bezkišnog juna odvijale intenzivne faze razvoja. Formiran je potencijal za prinos u odnosu na uslove koji vladaju i predviđanje koliko će semena biljke moći da ishrane. S obzirom na to da su tada bili loši uslovi biljke su predvidele niže prinose.
Usledio je izuzetno topao kraj juna - početak jula, što je dovelo do problema u generativnim fazama kod soje, ali i kukuruza gde je metličanje započelo tokom tropskih dana. Čak su i noćne temperature dostizale od 30°C do 35°C. Pri takvim uslovima došlo je do abortabilnosti polena.
Istovremeno, dobar deo biljaka nije formirao klip, a tamo gde je formiran oplodnja je bila loša. Suncokret, kao tolerantna biljka na sušu, ostao je niži nego obično, a i glavice su manje.
Kako kaže dipl.inž. Boca, za šećernu repu još ima nade da bude prinosna, ali kvalitet će biti diskutabilan.
Soja je ostala niža, formirano je manje spratova, manje mahuna, a samim tim i niži prinos. Očekuju se problemi i sa nalivanjem zrna, a dodatni problem predstavlja intenzivan napad grinje koji još uvek traje
Ovakvo stanje useva ne obećava. Menja se i setvena struktura u somborskom ataru. Uočava se povećanje površina pod strninama, smanjuje se kukuruz sa oko 60.000 ha na 56.000 ha i soja sa 25.000 ha na 20.000 ha, dok se šećerna repa, suncokret i uljana repica zadržavaju na istim površinama
Pročitaj još: Bez subvencija za fiktivne poljoprivrednike
Za razliku od ratara sa severa Bačke koji za sad još nisu počeli da tarupiraju kukuruz, u Kikindskom ataru to već uveliko rade.
Dipl.inž. Aleksandar Pap, stručnjak PSS "Kikinda", upozorava da je ovde kukuruz u lošem stanju. Na pola njiva ga nema, a tamo gde ga ima prinosi će biti 200 – 300 – 500 – 1.000 kilograma. Mišljenja je da tamo gde bude 2 t/ha, u ovakvim uslovima kada je ceo Banat ugrožen, to je veliki uspeh.
- Iako se ovde kukuruz uveliko silira, to nije prava silaža pogotovo što se umesto 70 – 80 tona biomase dobije samo 10 tona po hektaru, objašnjava Pap. -Pri tome treba imati u vidu da kvalitet silaži daje zrno, a ne stabljika.
Na malo površina u kikindskom ataru kukuruz se zaliva i tu se očekuje prinos od 5 – 7 t/ha. Međutim, problem je što na ovom području nema vode, a i ta koja se koristi je skupa pa se zalivanje ne isplati. Žetva kukuruza se očekuje krajem avgusta.
Po mišljenju dipl.inž. Papa, ovogodišnjih 26.000 ha pod kukuruzom će se u sledećoj godini prepoloviti. Pogotovo što nema uslova za zalivanje, a narednih godina će verovatno prestati i da se gaji.
- Po prvi put ovde se desilo da suncokret ne može da cveta od suše, pa će i prinos biti umanjen od 20 do 60 odsto, kaže dipl.inž. Pap.
Suncokret se ovde inače gaji na 17.000 ha. S vršidbom će se krenuti ove nedelje jer je i setva bila kasnija.
Dipl.inž. Vladimir Vidović iz Sremskog sela Divoša, kukuruz gaji na oko 25 ha, što je nešto manje u odnosu na prošlu godinu. Poučen ovogodišnjim iskustvom u narednoj vegetaciji sejaće ga još manje jer su uslovi za gajenje iz godine u godinu sve nepovoljniji.
Proletos se odlučio za kasniju setvu. Trenutno, usev se nalazi u fazi nalivanja zrna i bolje izgleda nego oni iz ranije setve. Suša i visoke julske temperature su ostavile traga na biljkama. Žetvu planira za kraj avgusta.
Pročitaj još: Cene đubrvai i semena rastu pred setvu
Proizvodnja se odvija u suvom ratarenju. U ovako teškoj situaciji dodatni problem predstavlja kukuruzni plamenac kome pogoduje suša, što još više proizvođačima otežava ovu tešku proizvodnu godinu.
Za razliku od kukuruza suncokret bolje podnosi sušu. Tako da sa oko 20 ha, Vidović očekuje prosečan rod od 3 – 3,5 t/ha. Uskoro će početi i žetva suncokreta.
Suša iz godine u godinu pokazuje koliko je navodnjavanje važno u proizvodnji. O toj neophodnoj agrotehničkoj meri razmišlja i Vidović, ali i da smanji površine pod kukuruzom, a uvede u proizvodnju uljanu repicu,
Ovogodišnja suša ponovo upozorava da su neophodni projekti navodnjavanja za spas useva, kao i prilagođavanje agrotehnike, sortimenta, rokova setve, kako bi naša poljoprivreda opstala i imala budućnost.
Tamara Gnip
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)