Klimatske promene više nisu neka daleka pretnja – one su već tu, na vašim njivama i voćnjacima. Svakim stepenom više na termometru, povećava se i rizik od štetočina i bolesti koje pogađaju najvažnije poljoprivredne kulture u Srbiji. Naučnici upozoravaju da se do 2055. godine očekuju ozbiljne promene u "trouglu" biljka – štetni organizam – životna sredina, koje će otežati borbu za prinose.
Neprijatelj dolazi sa juga i penje se uzbrdo
Zbog sve toplijih godina, štetočine koje su ranije opstajale samo u toplijim krajevima, sada se sele ka severu i višim nadmorskim visinama. Na primer, kukuruzna sovica (Ostrinia nubilalis) i grozdova moljac (Lobesia botrana) već menjaju staništa, a do 2055. se očekuje da će migrirati čak 3 do 11 geografskih stepeni u pravcu severa. To praktično znači – nova žarišta problema u krajevima koji do sada nisu imali ozbiljnijih problema.
Pročitaj još: Krompirov smoljac
Kukuruz i šećerna repa na udaru
U Vojvodini i Mačvi, kukuruz je posebno ugrožen. Sve je više prenosioca fitoplazmi (poput lisnih vaši i cikada), ali i gljivica iz roda Fusarium, koje mogu ozbiljno oštetiti klip. Do 2030. se predviđa porast prisustva i najopasnijeg kukuruznog štetočine – Diabrotica virgifera, dok će do 2050. situacija biti još alarmantnija, posebno za Novi Sad i Sombor.
Šećerna repa nije ništa bolje prošla. Usled sušnih perioda i viših temperatura, larve iz roda Agriotes sve češće napadaju mlade biljke, a prisustvo gljivica kao što su Cercospora beticola i Erysiphe betae raste iz godine u godinu. Rezultat? Truljenje korena i pad prinosa, posebno u delovima Vojvodine i oko Kruševca.
Voćnjaci – tihe žrtve zagrevanja
Čak ni voćari nisu pošteđeni. Jabuke, naročito u Vojvodini, suočavaju se sa sve češćim napadima Carpocapsa pomonella(jabukin smotavac), koji sve brže razvija više generacija zbog ubrzanog nakupljanja toplote. Slični trendovi zapaženi su i kod drugih voćarskih štetočina.
Pročitaj još: Oblačinska višnja donela zaradu
Strna žita i nevidljivi neprijatelji
Pored tradicionalnih štetočina, klimatske promene uvode i nove „igrače“ – poput ozona i povećane koncentracije CO₂. Ove promene pogoduju razvoju gljivica Septoria spp., koje već sada preuzimaju dominaciju na usevima strnih žita i uzrokuju značajne gubitke.
Sve više stručnjaka smatra da će buduće upravljanje zaštitom bilja morati biti fleksibilnije, lokalno prilagođeno i usklađeno s promenljivim klimatskim uslovima. Uvođenje digitalne precizne poljoprivrede, stalni monitoring štetočina i promene u plodoredu samo su neki od koraka koji mogu ublažiti posledice.
U najnovijem broju lista „Poljoprivrednik“ pročitajte detaljne analize i preporuke stručnjaka – saznajte koje regije su najugroženije i kako možete zaštititi svoj usev pre nego što štetočine zakucaju na vaša vrata.
Izvor: klimatskepromene.rs
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)