Upotreba mineralnog đubriva smanjena do 30 odsto

Američki poljoprivrednici ove sezone rade pod ozbiljnim pritiskom troškova, a visoke cene mineralnih đubriva naterale su mnoge da preispitaju dosadašnju praksu đubrenja. Prema anketama među proizvođačima kukuruza i soje, značajan broj farmera smanjuje unos azota, fosfora i kalijuma jer jednostavno ne mogu da isprate dosadašnji nivo ulaganja.

PROČITAJ JOŠ: BIOSTIMULACIJA BILJAKA ZA BOLJI PRINOS? RUSKI PREPARATI NA SRPSKOM TRŽIŠTU

U takvoj situaciji sve češće se postavlja pitanje da li biološki preparati mogu da nadomeste deo smanjenog mineralnog đubrenja. Stručnjaci objašnjavaju da ti proizvodi nisu klasično đubrivo, već sredstva koja pomažu biljci da bolje iskoristi hranljive materije koje su već prisutne u zemljištu. Njihova uloga je da poboljšaju dostupnost i usvajanje hranljivih elemenata, ojačaju korenov sistem i pomognu biljci da lakše prebrodi stresne uslove.

Stručnjaci naglašavaju da biološki preparati nisu đubrivo u klasičnom smislu, već grupa proizvoda koji mogu poboljšati način na koji biljka koristi ono što već imamo u tlu, samim tim:

• povećavaju efikasnost N, R i K u tlu tako da biljke bolje iskorišćavaju to što je primljeno,
• pomažu korenu da dođe do više hranljivih materija i vode,
• i u nekim slučajevima mogu delovati kao dodatak koji olakšava stres kod biljaka. 

Posebno su u fokusu mikorizne gljive (AMF) — one formiraju simbiozu sa korenom, šire korenov sistem i pomažu boljem upijanju fosfora i kalijuma, što je važno kada farmeri smanjuju „teška đubriva”.

Međutim, agronomi upozoravaju da biološki preparati nisu magično rešenje koje može zameniti osnovnu plodnost zemljišta i dobro isplanirano đubrenje. Oni mogu imati efekta samo ako su uklopljeni u širi sistem proizvodnje, uz prethodnu analizu zemljišta i jasno definisan plan ishrane biljaka. Ekonomska računica je ključna, jer je pitanje da li dodatno ulaganje u biološke preparate donosi dovoljan prinos ili bar omogućava da se održi stabilan rezultat uz manje unetog NPK.

PROČITAJ JOŠ: IZRAČUNAJ KOLIKO Koliko fosfora, azota i kalijuma ti je ostalo u zemlji, izračunaj pre nego što kupiš đubrivo!

Najveći izazov za američke farmere je ekonomija:

1. Da li biološki preparati povećavaju prinos toliko da opravdaju trošak?
2. Ili mogu održati prinos na nivou čak i uz smanjen unos mineralnog đubriva?

Odgovor stručnjaka je: možda, ali samo ako se pametno usklade sa celokupnim sistemom domaćeg agromenadžmenta. Oni ne mogu sami po sebi da „zamene“ dobru agronomiju i bazičnu plodnost tla. 

To znači:

• Prvo uraditi analizu tla, pravu definiciju potreba i plan đubrenja,
• Onda uključiti biološke preparate tamo gde imaju smisla — najčešće kao dopuna, a ne zamena,
• I znajući da će rezultat biti najbolji u kombinaciji sa drugim praksama koje već koristite. 

Deo američkih farmera već je smanjio đubrenje fosforom i kalijumom i do trećine u odnosu na ranije godine, upravo zbog cene. Biološki preparati u tom slučaju služe kao pokušaj da se poboljša iskorišćenost onoga što je već u zemljištu, a ne kao potpuna zamena za mineralna đubriva.

Suština je u upravljanju rizikom i optimizaciji troškova. Umesto potpunog odustajanja od đubrenja, američki farmeri traže način da sa manje ulaganja izvuku što više iz svakog hektara. Pitanje koje ostaje otvoreno i za naše proizvođače jeste da li bi sličan pristup, uz dobru agrotehniku i kontrolu troškova, mogao da bude održiv i u našim uslovima.