-Dva miliona hektara srpskih oranica i njiva čeka da budu posejane, što je otprilike neki kapacitet za prolećnu setvu svake godine. Ako uzmemo u obzir okolnost da smo jesenas posejeli nešto oko 600 hiljada, čak možda i nešto malo više od 600 hiljada hektara pod pšenicom, što je nekih 12-13% više u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu, konsekventno se nameće i zaključak da će ove godine neke kulture biti zakinute na konto povećanja površina od nekih 60 hiljada hektara koliko je više posejano pšenice. Neka procena u startu je da će najveći setveni gubitnici ove ekonomske godine biti kukuruz i soja. Zašto kukuruz i soja? Iz prostog razloga što je prethodna godina bila izuzetno loša sa aspekta prinosa za kukuruz i soju koju su jako teško podneli veliku sušu i visoke temperature, imali su velike podbačaje. Pšenica je pobegla od tih loših vremenskih okolnosti, suncokret je sasvim dobro podneo nepovoljne agrometeorološke uslove i kukuruz i soja su imali najveće proizvodne podbačaje i jednostavno poljoprivrednici se opredeljuju naspram toga i za narednu ekonomsku godinu, odnosno konkretno za ovu, kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin.
Pročitaj više:Cene mineralnih đubriva
Sagovornik RTV procenjuje da se očekuje da će pod kukuruzom biti oko 900.000 hektara, pod sojom negde oko 200.000 hektara, suncokretom oko 250.000-260.000 hektara, šećernom repom oko 45.000 hektara i to je sada struktura koju bi mogla da se očekuje u ovoj ekonomskoj godini.
Pročitaj više:Ostaje li kukuruz kralj polja?
-Gde će zarada biti najveća? To je velika nepoznanica s obzirom na sve okolnosti koje se dešavaju trenutno na međunarodnim tržištima pa i na domaćem. Ono što je evidentno jeste da će troškovi setve biti nešto veši nego prošle godine. Procene su da je to negde između 20% i 25%, jer osim dizel goriva koje je na nivou možda nešto malo više u odnosu na pre godinu dana, imamo rast troškova mineralnih đubriva za oko 22-23%, zavisno od vrste đubriva, i kod semenske robe nekih 20%, tako da se može očekivati skuplja setva i skuplja prva obrada u ekonomskoj godini i to je ono što će uticati konačno i na finansijski rezultat poljoprivrednih proizvođača. Kakve će cene biti, to je sada ključno pitanje. Trenutno, na svetskom tržištu se dešavaju značajne promene, mnogo je faktora upleteno, iznad svega i taj bilansni faktor na globalnom nivou koji govori da ćemo i kod pšenice i kod kukuruza imati čak možda i najmanje zalihe u poslednjih deset godina, što bi posledično moglo da dovede do rasta cena na svetskom tržištu, a što će se u krajnjoj liniji prevaliti i na naše tržište. Otvoreni su ekonomski frontovi i to je ono što nije dobro i to je ono što tržište čini neizvesnim i nervoznim, i tek će se videti kakve će posledice na taj cenovni efekat biti. Očekujem da ćemo s aspekta cena imati više cene nego što je to bilo prošle godine, a u kom procentu i koliko, to je sada neizvesno, ali je evidentno da će cene biti nešto više u odnosu na pre godinu dana, poručuje Žarko Galetin.
Izvor RTV
