Budimpešta je ponovo uvela zabranu uvoza širokog spektra poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine. Dok mađarske vlasti brane domaće farmere od jeftine konkurencije, analitičari upozoravaju da bi ovaj potez mogao da preusmeri tokove robe i ozbiljno uzdrma tržište celog regiona, uključujući i Srbiju.
PROČITAJ JOŠ: CENA UKRAJINSKE PŠENICE MOŽE DA NAŠKODI
Nova odluka Vlade u Budimpešti odnosi se na dugačak spisak proizvoda – od žitarica, uljarica i brašna, pa sve do mesa, jaja, meda, vina i povrća. Cilj je jasan: zaštita domaćih proizvođača od jeftinijeg ukrajinskog uvoza, koji već nekoliko godina unazad vrši ogroman pritisak na otkupne cene i urušava profitabilnost evropske poljoprivrede.
Iako je Mađarska naglasila da će tranzit ukrajinske robe preko njene teritorije i dalje biti dozvoljen, on će se odvijati pod znatno pooštrenim nadzorom.
Balkan na radaru za viškove robe?
Evropski mediji uveliko upozoravaju da bi ove jednostrane zabrane mogle dodatno da destabilizuju tržište žitarica u centralnoj i istočnoj Evropi. Problem datira još od 2022. godine, kada je Evropska unija omogućila bescarinski izvoz iz Ukrajine kako bi pomogla tamošnjoj ekonomiji u ratnim uslovima. Rezultat toga bio je priliv ogromnih količina kukuruza, pšenice i uljarica koje su se zadržale u susednim zemljama, izazvale drastičan pad cena, prepunile skladišta i pokrenule masovne proteste farmera u Mađarskoj, Poljskoj, Slovačkoj i Rumuniji.
Stručnjaci sada upozoravaju na novi scenario: nastavak restrikcija u centralnoj Evropi mogao bi da preusmeri tokove jeftine robe prema drugim regionalnim tržištima, pre svega ka Balkanu.
PROČITAJ JOŠ: IZVOZ PŠENICE IZ SRBIJE PREKO MILION TONA
Gde je tu Srbija?
Iako Srbija nije članica Evropske unije, domaći agrarni sektor deli sudbinu evropskih kretanja cena. Pojavljivanje viškova na regionalnom tržištu ili nagla promena trgovačkih ruta mogli bi dodatno da pritisnu ionako poljuljane cene pšenice, kukuruza i uljarica u našoj zemlji.
Analitičari ukazuju na tri ključna rizika za Srbiju u narednom periodu:
- Dodatni pad cena: Eventualni pritisak jeftinije robe iz okruženja mogao bi da obori domaće otkupne cene.
- Problem sa skladištenjem: Usporavanje izvoza preko tradicionalnih evropskih pravaca dolazi u najgorem trenutku – pred novu žetvu, kada su skladišni kapaciteti ključni.
- Oštrija konkurencija: Očekuje se znatno veća borba za kupce na tržištima jugoistočne Evrope.
Sa druge strane, deo ekonomista smatra da će strože kontrole kratkoročno doneti stabilnost zemljama koje su uvele zabranu, ali da dugoročno raste rizik od potpune fragmentacije evropskog tržišta hrane.
Brisel balansira, hrana postaje geopolitičko oružje
Ovaj potez Budimpešte ponovo je ogolio tenzije između Brisela i pojedinih članica EU. Dok Evropska komisija pokušava da balansira između političke podrške Ukrajini i zaštite sopstvenih poljoprivrednika, predvodnici regionalnog agrara poručuju da ne mogu ravnopravno da konkurišu ukrajinskim farmerima koji imaju znatno niže troškove proizvodnje i blaže regulatorne standarde.
Aktuelna situacija još jednom potvrđuje ocene analitičara da tržište hrane sve više postaje prvorazredno geopolitičko pitanje. Kombinacija rata, klimatskih ekstrema i rastućeg protekcionizma donosi dugoročnu neizvesnost za ceo region – kako kroz nestabilne cene žitarica, tako i kroz poskupljenje stočne hrane i pad izvozne konkurentnosti.
Stručnjaci stoga šalju jasnu poruku: u godinama koje dolaze, opstanak domaće poljoprivrede više neće zavisiti samo od prinosa, već od hitnih ulaganja u skladišne kapacitete, sisteme za navodnjavanje, viši stepen prerade i diverzifikaciju proizvodnje.
