Kraj godina je vreme kada brojne institucije organizuju okupljanje svojih saradnika i prijatelja kako bi sumirali poslovne rezultate u godini na izmaku. Među njima je i Zadružni savez Vojvodine koji u jednom od poslednjih dana u decembru tradicionalno organizuje okupljanje svojih članova zadrugara, kao i brojnih saradnika iz sveta privrede, nauke i struke. Neizostavni gosti na ovom druženju,održanom juče jesu i agrarni novinari bez kojih bi svakako mnogobrojna javnost bila uskraćena za informacije iz zadružnog sektora i poljoprivrede. Ove godine za mesto održavanja susreta izabran je "Dedin salaš" u Čeneju, mestu koji ne samo da je sinonim za salaše već i za vojvođanskog paora pa i poljoprivredu uopšte.
Godina na izmaku u zadružnom sektoru će ostati upamćena kao turbulentna sa puno izazova. Ove godine, kako je naglasila predsednica Zadružnog saveza Vovjodine mr Jelena Nestorov Bizonj poljoprivredu su pogodile različite stvari i činjenica je da je još uvek prisutan trend rasta cena inputa koji se koriste u poljoprivrednoj proizvodnji. S druge strane oscilacije cena poljoprivrednih proizvoda ne prate trend rasta cena inputa, kamatnih stopa, a velike posledice na mnogim područjima u Vojvodini ove godine je ostavila suša.
-Pogodivši mnoga područja u Vojvodini neki su čak ostali i bez rezerve prinosa. I kad sve oduzmemo i saberemo, ove poslednje goidne je bilo teško ostvariti pozitivan rezultat i ostati u proizvodnji. Najteže je bilo malim poljoprivrednicima s malim posedima i mnogi od njih su pretrpeli lokalno ozbiljne štete od suše. Da nisu imali u svojoj okolini kvalitetne zadruge, verovatno ne bi uspeli da se snađu. Uloga i značaj zadruga u ovakvim težim uslovima poslovanja uvek dolazi do izražaja. Stoga bih iskoristila priliku da čestitam svim direktorima zadruga i zadrugarima koji su u ovako teškim uslovima poslovali pozitivno. Iskreno se nadam da će sledeća godina za zadruge i za poljoprivredu kao i za sve poljoprivrednike biti mnogo bolja. Da ćemo imati mnogo bolje prirodne uslove za poslovanje s jedne strane, ali i s druge strane da će ih pratiti dobra ekonomska politika i u poljoprivredi i generalno u privrednom društvu, rekla je Jelena Nestorov.
Na ovogodišnjem skupu Zadružnog saveza Vojvodine prvi put je dodeljena novoustanovljena nagrada koja nosi naziv "Radislav Jovanov" u čast preminulog predsednika ove značajne institucije koja okuplja zadružni sektor. Nagrada se dodeljuje za poseban doprinos razvoju zadrugarstva, a prvi lauerat jeste ministar za brigu o selu u Vladi Republike Srbije Milan Krkobabić kao začetniku programa "500 zadruga u 500 sela" koji je posredstvom konkursa za razvoj zadrugarstva kroz investicione projekte i dodelu bespovratnih sredstava doprineo preporodu zadruga u Srbiji. Samo u poslednjih pet godina, 60 zadruga u Vojvodini su dobile sredstva za investicije iz ovog programa u vrednosti većoj od 768 miliona dinara. Ovaj program je doprineo i da se zadrugarstvo, kako je istakla Jelena Nestorov u Srbiji posmatra na afirmativniji način.
Upravo zalaganje pokojnog Radislava Jovanova da se zadrugarstvo u Vojvodini i Srbiji ožive kroz program "500 zadruga u 500 sela" i njegov uspeh u ovoj misiji opredelio je ministra Milana Krkobabića da pogazi svoje principe i da primi prvu nagradu u životu.
-To je zasluga da je priča o zadrugama ponovo postala priča koja ide, koja teče, koja živi. Ali vi dobro znate da se priča dok ima ko
me i dok ima para. Za program zadrugama u narednoj godini odvojili smo pola milijarde dinara. Pomoćićemo zadruge i u Vojvodini i u Srbiji, rekao je ministar Krkobobać koji je na kraju i istakao da je zadrugarstvo Srbije spona sa Evropom i garancija opstanka sela Srbije kao i da samo selo koje ima dobru zadrugu ima šansu da opstane.
Zadružni savez Vojvodine je tradicionalnu medijsku nagradu ove godine dodelio redakciji emisije "Barazda" Radio-televizije Vojvodine, koja se emituje na mađarskom jeziku, odnosno Andrašu Totu i Ištvanu Baližu. Nagrada Zadru
žnog saveza Vojvodine daće dodatni sjaj za emitovanje jubilarne 2.000 emisije čije snimanje je zakazano za 8. januar 2023. a koja je se na malim ekranima prikazuje već pet i po decenija.
M.Antanasković
Foto: G. Mulić
