Zarada i do 25.000 evra po hektaru: ekonomična i isplativa rukola

Rukola je jednogodišnja zeljasta biljka iz familije kupusnjača. Predstavlja izuetno kvalitetno i lekovito povrće, sadrži dosta vitamina C (100-200 mg/100 g), mineralnih materija, a naročito gvožđa, vlakana i drugih korisnih materija. Sve vrste rukole imaju gorak i aromatičan ukus. Gorčina listova povećava se sa starošću biljke, zato je ukus mladih listova najbolji. 

Pročitaj još: Peta generacija proizvođača belog luka iz Sakula

Spada u grupu lisnatog povrća, za ishranu se koristi list, a ponekad i cvet. U vreme cvetanja kulturna forma rukole može da naraste   od  60-80 cm. Listovi su eliptični, kod divljih formi su više, a kod kulturnih manje usečeni, u osnovi stabla formiraju rozetu. Rukola ima drugačiji ukus od srodnih biljaka poput rena, kres salate jer sadrži estre buterne kiseline i jedinjenja sa sumporom, što joj daje vrlo specifičan ukus i aromu. Najčešće se koristi kao salata ili kao dodatak u mešanim salatama za poboljšanje arome i ukusa. Ponekad se rukola priprema kuvana ili blanširana i tom prilikom gubi gorčinu. Rukola je skromnih zahteva za toplotom i otporna je na mrazeve, može da se proizvodi tokom cele godine. Najbolje uspeva na lakim peskovitim i srednje teškim zemljištima. Zemljišta treba da su neutralne reakcije mada može uspešno da se gaji i na zemljištima alkalne reakcije, kao i na vlažnim i suvim zemljištima i veoma dobro podnosi sušu. Najbolje uspeva na dobro osunčanim terenima, može dobro da uspe čak i na poluzasenčenim, a može da se gaji i na vetrovitim terenima.

Pročitaj još: Začinska paprika profitabilnijai do 10 puta od ratarstva

 Gajenje rukole je veoma lako i brzo pristiže za berbu za oko 40 dana od setve. To je kultura koja nema ozbiljnijih problema sa bolestima i štetočinama. Setva rukole može da počne rano u proleće, obično u martu i sukcesivno svakih nedelju dana može da se seje do oktobra, tako da listovi mog da se beru i tokom zime. Izuzetno, ako je zima jaka potrebno je  biljke malo zaštititi. Seje se na međuredi razmak 25 cm, a  redu 3-5 cm pri čemu se troši oko 1.5-2 kg semena po hektaru. Od mera nege treba primeniti samo redovno zalivanje i suzbijanje korova.

Bere se kada se dobro formira lisna rozeta, pri čemu mogu da se beru listovi rozete ili da se čupaju cele biljke. Prinos je oko 20-25 t/ha.

Dipl. inž.  Slavica Kodžopeljić

 PSSS " Agroznanje" Zaječar