Evropska unija slavi istorijski suficit u trgovini poljoprivredno-prehrambenim proizvodima. U 2024. godini, Evropska unija je izvezla poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od čak 234,1 milijardu evra, dok je uvoz iznosio 194,9 milijardi evra. Ostvaren je suficit od 39,2 milijarde evra, i to uprkos složenoj geopolitičkoj situaciji i trgovinskim tenzijama sa Kinom, piše Eurostat.
I izvoz i uvoz su porasli: izvoz za 2,8%, a uvoz za 6,7% u odnosu na 2023. godinu. Ako pogledamo period od 2014. do 2024, trgovina hranom u EU porasla je za 59%, uz prosečan godišnji rast izvoza od 4,7%.
Izvor: Eurostat
Pročitaj još: Evropski minimum registrovanih traktora u Evropi
Velika Britanija je zadržala poziciju glavnog tržišta za proizvode iz EU (23%, odnosno 54 milijarde evra), a slede SAD, Švajcarska i Kina. Najviše se uvozilo iz Brazila, Ujedinjenog Kraljevstva, Ukrajine i Sjedinjenih Država. Interesantno je da. uprkos visokom intenzitetu proizvodnje, potrošnja pesticida u EU opala je u 2023. na najniži nivo od 2011. godine – prodato je 292.000 tona, što je 9% manje nego 2022. i 18% manje nego 2021. godine.
Srbija: Rast izvoza, ali i trgovinski minus
Ukupna spoljnotrgovinska razmena u 2024. iznosila je 73,8 milijardi dolara (ili 68,2 milijarde evra), što je rast od 4,3% u odnosu na 2023. godinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.
Izvoz je porastao za 2,1% i dostigao 31,6 milijardi dolara, dok je uvoz skočio za 6% i iznosio 42,2 milijarde dolara. Deficit je porastao za gotovo 20% – na 10,7 milijardi dolara (ili 9,8 milijardi evra).
Pročitaj još: Glamočić najavio red u sivnjarstvu i mlekarstvu
Koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom opao je na 74,8%, što znači da za svaki evro vrednosti koji izvezemo, uvezemo više od 1,33 evra robe. Upravo u ovakvim brojkama leži izazov koji je prepoznao novi ministar poljoprivrede, profesor Dragan Glamočić, koji je najavio konkretne korake kako bi se smanio uvoz strateških poljoprivrednih proizvoda, poput svinjskog mesa, mleka i mlečnih prerađevina. Prema njegovim rečima, cilj je da se kroz mere podrške domaćim farmerima i prerađivačima ojača domaća proizvodnja i smanji zavisnost Srbije od uvoza hrane koju možemo sami da proizvedemo.
Najviše se trguje sa zemljama EU, koje učestvuju sa 58,3% u ukupnoj razmeni, a ključna prednost ostaju sporazumi o slobodnoj trgovini.
Šta Srbija prodaje i šta kupuje?
Prema podacima FAO i Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. godini najveći deo srpskog izvoza čine:
- Žitarice (kukuruz, pšenica, ječam),
- Voće i prerađevine (maline, šljive, sokovi),
- Uljarice (pre svega suncokretovo ulje),
- Prerađeni prehrambeni proizvodi (šećer, brašno, konzerve).
S druge strane, uvozimo:
- Voće i povrće iz uvoza (posebno u zimskom periodu),
- Mleko i mlečne proizvode (uprkos sopstvenoj proizvodnji),
- Prerađenu hranu (konditorski proizvodi, napici),
- Sirovine za prehrambenu industriju, ali i pesticida i đubriva.
Dok EU ulaže u inovacije, održivu proizvodnju i tržišnu diversifikaciju, Srbija se još uvek oslanja na tradicionalne izvozne proizvode i prepoznatljive partnere. Rast izvoza je tu, ali su poljoprivrednici ti koji snose najveći teret ovakve strukture razmene. Uz jačanje domaće prerade, ulaganja u konkurentnost i aktivne agrarne politike, možemo uhvatiti korak sa Evropom koja nam je, barem geografski, veoma blizu.
