Jožef Rozgonji iz Debeljače, po zanimanju je obućar, a u slobodno vreme lovac. Lov je zavoleo još kao dečak iako u njegovoj porodici nije bilo lovaca. Ljubav prema životinjama, prirodi i skladu koji u njoj vlada neodoljivo su ga privlačili.
Od polovine osamdesetih godina prošlog veka, Rozgonji je član Lovačkog društva "Zec" u Debeljači, ogranka Lovačkog udruženja "Kovačica", koje ukupno ima oko 200 lovaca.
Pročitaj više:Po manirima se pravi lovac poznaje
U ataru ovog sela koje zauzima oko 5.500 hektara, lovi se srneća divljač, do nedavno bilo je i zečeva, ali nažalost oseća se nedostatak životinja. Da bi nekako to nadoknadili, pre dve decenije lovci su odlučili da podignu fazaneriju, kako bi obogatili lovište s divljači.
Sa željom da se pticama omogući što prirodnije stanište podignut je u ataru objekat okružen šumom. Volijeri su ograđeni žičanom ogradom koja fazanima pruža zaštitu od štetočina, a i ne dozvoljava im da prelete preko žice. Iskopan je i bunar za njihove potrebe. Postavljene su pojilice za vodu, a ambijent je usklađen s njihovim prirodnim staništem. Od biljnog sveta dominira bagrem, divlji sirak, štir.
- Otprilike 50 fazana, je dovoljno za matično jato za iduću godinu. To podrazumeva 30 koka i 5-6 petlova koji zadovoljavaju potrebe ovdašnjih lovaca, kaže Jožef Rozgonji.
Tokom sezone misli se na matično jato za narednu godinu, pa se i jaja, skupljaju svakodnevno. Rozgonji ih skuplja mesec i po dana u fazaneriji i donosi kući, gde se nalaze dva inkubatora, manji za 80 i veći za 380 jaja. Pilići se legu od kraja aprila i tokom maja.
Od izleganja pa sve do puštanja u prirodu, Jožef brine o njima. Dok im ne porastu krila, kako bi sami mogli sebe da greju, ne iznosi ih napolje. Otprilike treba da prođe šest nedelja od kako su se izlegli do dolaska u volijer.
Ishrana pilića je specifična. U početku Rozgonji ih hrani smešom za ćuriće. Kako kaže naš sagovornik postoji i hrana za fazane ali s obzirom da se ne radi o velikoj količini pilića nije im lako dostupna, skupa je, a prodaje se na veliko. S porastom pilića sve više se povećava njihova potreba za prirodnom hranom. Traže insekte, crviće, odnosno trebaju im proteini i minerali životinjskog porekla. Kako vreme prolazi u ishranu im se uvodi i zrnasta hrana. Polako, kako rastu privlači ih i zeleniš koji je u volijeru, a u stvari ima ulogu da improvizuje stanište u kojem treba uskoro da se nađu. Nije retkost da ga u potpunosti obrste.
Lovcima je zdravlje ptica na prvom mestu pa imaju lepu saradnju sa lokalnim veterinarom. Nije neobična pojava parazita koji se zadržavaju u grlu, pa je pomoć veterinara u tom slučaju itekako potrebna.
Pročitaj više: Bez krštenja nema pravog lovca
- Nekad u fazaneriji bude i 550 ptica. To je puno, pa su ostavljene samo ptice za matično jato, a sve ostale seu puštaju u prirodu, kaže Rozgonji.
Krajem septembra ptice se puštaju iz volijera u prirodu, u vreme kada su sa njiva skinuti usevi i kad je parcela ostala čista,
Lovci ne love samo životinje oni su i čuvari prirodu i brinu o njima. Tako je i želja ovdašnjih lovaca usmerena ka unapređenju fazanerije. Sami ne mogu to da isfinansiraju pa redovno apliciraju na konkurse pokrajinskog sekretarijata za sredstva za unapređenje lovstva. Sa dobijenim sredstvima, dogradili su još jednu prostoriju za fazane u volijeru.
Sve to je neophodno, jer unošenje mladih fazana u lovište je korisna mera koja se sprovodi u cilju njihove uspešne reprodukcije u prirodnom staništu.
T.Gnip
