Pre nešto više od godinu dana, jedan od najuticajnijih internacionalnih vinskih časopisa na svetu „Dekanter“ posvetio je posebnu pažnju vinarstvu u Srbiji i najavio njegovo novo poglavlje na globalnoj vinskoj sceni. Najviše zbog činjenice da su naša vina poslednjih godina sve prisutnija na vinskoj mapi i sve više se konzumiraju u celom svetu, a njegovoj proizvodnji i marketingu pridaje se sve veća pažnja.
Profesori novosadskog Poljoprivrednog fakulteta dr Branislav Vlahović i dr Vuk Radojević, na osnovu dostupnih validnih parametara, uradili su cenovnu analiza konkurentnosti srpskog vina koje je na izvoznoj listi. Ono što upada u oči jeste da su, u poređenju s cenama najvećih izvoznika vina na svetskom tržištu, naša vina, s prosečnom izvoznom cenom od 1,7 dolara po litru, skoro pet puta jeftinija od francuskih, a od italijanskih dva puta.
U poslednjih pet godina izvozili smo oko 11,5 miliona litara vina godišnje, a prosečna vrednost iznosila je 18,7 miliona dolara. Zauzimamo 35. mesto u svetu sa udelom u izvozu od 0,09%, dok je to učešće na evropskom tržištu nešto veće (0,13%).
Od ukupnog izvoza vina, 94 odsto plasira se na tržištima pet zemalja: Rusije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvatske i Kine. Kada se poredi pet najvećih izvoznih tržišta, vino prodajemo najjeftinije u Rusiji. Tamo završava više od polovine ukupnog izvoza srpskog vina, odnosno 5,9 miliona litara. Prosečna izvozna cena na rusko tržište iznosi svega 1,2 dolara po litri, a dodatna loša vest je da ona pada u proseku za 2,2 odsto godišnje.
– Na ovom tržištu svoja vina prodajemo za skoro trećinu jeftinije u odnosu na prosečnu cenu koju ostvarujemo u ukupnom izvozu vina. S druge strane, iz Rusije uvozimo vino po prosečnoj ceni od 1,8 dolara za litru, što je 49 odsto više u odnosu na cenu koju naša vina ostvaruju na ruskom tržištu, ističe dr Vuk Radojević.
Sledeće najveće izvozno tržište je Bosna i Hercegovina, gde plasiramo oko 2,7 miliona litara godišnje, odnosno skoro četvrtinu ukupnog izvoza vina po prosečnoj ceni i 1,6 dolara po litru. U isto vreme, odatle uvozimo vino po prosečnoj ceni od 2,3 dolara po litru, što je za više od trećine skuplje u poređenju s cenom koju naša vina postižu na tom tržištu.
U Crnu Goru izvozimo oko 1,2 miliona litara godišnje, ili oko deset odsto ukupnog izvoza vina. Prosečna izvozna cena od 2,8 dolara po litru je znatno viša od one koju ostvarujemo u Rusiji i Bosni i Hercegovini. Kada uvozimo crnogorska vina u našu zemlju, prosečna cena iznosi 2,6 dolara po litru, što je oko devet odsto niže u poređenju sa cenom koju postižu srpski vinari na crnogorskom tržištu.
Četvrto najveće izvozno tržište za srpska vina je Hrvatska, gde prosečno plasiramo 730.000 litara godišnje. Količina koju prodajemo u ovu susednu zemlju iznosi oko šest odsto ukupnog izvoza domaćeg vina. Obim izvoza pada godišnje za skoro 20 procenata, ali gotovo isto toliko raste prosečna cena po litru, koja se kreće oko 1,7 dolara. Prosečna uvozna cena vina iz Hrvatske je 1,5 dolara za litar i oko 13 odsto je niža od cene po kojoj izvozimo vino na ovo tržište.
Zanimljivo je da najmanje vina izvozimo u Kinu, oko 380.000 litara godišnje, ali po najvišoj prosečnoj ceni od 3,8 dolara po litru, pri čemu ona raste iz godine u godinu oko devet odsto. Na kineskom tržištu prodajemo vino po ceni koja je 117 odsto viša u odnosu na prosečnu izvoznu cenu vina iz Srbije. Vina iz Kine uvozimo po prosečnoj ceni od 4,1 dolar po litru, što je devet odsto više u odnosu na cenu po kojoj prodajemo svoje vino Kinezima.
Sve u svemu, zaključak je Vlahovića i Radojevića, vino Crnoj Gori i Hrvatskoj prodajemo skuplje u odnosu na prosečnu uvoznu cenu na tim tržištima. S druge strane, u Rusiju, Bosnu i Hercegovinu i Kinu izvozimo vina po nižoj ceni od presečne koju te zemlje plaćaju za vino iz uvoza.
Vinski sektor u Srbiji očito doživljava bum, kao i kontinuirani rast od pet do deset odsto godišnje. Činjenica je da imamo visoko ocenjena vina, ali i priliku da gradimo imidž zemlje sa autentičnim vinima, koja su svake godine sve boljeg kvaliteta. Tu šansu ne smemo propustiti, pogotovo na ogromnom kineskom tržištu, gde naše vino ima sve bolju prođu i još bolju cenu.
K. Rajević
669519497885b9c025270d411779871283788.webp)
