Uljana repica (Brassica napus L.) je industrijska biljka, koja se uglavnom gaji zbog visokog sadržaja ulja u semenu.Seme sadrži ulje (40%–48%) i proteine (18%–23%).Ulje se upotrebljava i u ishrani, ali i u neprehrambene svrhe.U ljudskoj ishrani koristi se kao margarin, ulje za prženje i u dijetalnoj ishrani, a u industriji služi za proizvodnju tehničkih ulja i masti za hidraulične mašine.Značajna je i za pčele, jer je u proleće ona prva pčelinja paša.
Prednosti gajenja
Pored gajenja u konvencionalnoj poljoprivredi, svoju primenu je našla i u organskoj, gde se može koristiti u vidu zelenišnog đubrenja.Kako se na njivama nalazi od avgusta do juna (ozima forma), značajna je jer smanjuje prisustvo korova, kao i erozije zemljišta.Površine i prinosi u Srbiji se u poslednjih nekoliko godina povećavaju.
Najznačajniji je izvor biljnog jestivog ulja u Evropi i druga industrijska biljka u svetu. Najveći svetski proizvođači su Kina, Indija i Kanada, a u Evropi: Poljska, Nemačka, Francuska i Velika Britanija.
Agroekološki uslovi u Srbiji pogoduju gajenju i ozime i jare uljane repice.Ozima forma daje veće i stabilnije prinose, pa su i površine veće, dok se jara gaji za specifične namene. Prinosi variraju od godine do godine, ali je prosek između 2 t/ha i 3,2 t/ha.
Uljana repica,kao i većina drugih biljnih vrsta, najbolje uspeva na plodnim, karbonatnim zemljištima ilovastog mehaničkog sastava, neutralne do slabo bazne reakcije.Vretenast koren uljane repice mora duboko da prodire u zemljište i zato joj ne odgovaraju zbijena, loše drenirana i teška zemljišta.
Temperatura, kako vazduha tako i zemljišta, bitan je faktor u vegetaciji uljane repice. Minimalna temperatura za klijanje i nicanje je od 3°C do 5°C, a optimalna od 20°C do 30°C. S obzirom na vreme setve uljane repice,temperaturau našim uslovima je optimalna za klijanje i nicanje, sem u godinama sa ekstremno visokim temperaturama (koje su nažalost sve češće).Veći problem za ovu fazu rasta i razvića predstavlja nedostatak zemljišne i vazdušne vlage.
Vreme setve je prvi i jedan od najbitnijih faktora koji učestvuje u formiranju prinosa.Setvom u optimalnom roku biljke u toku jeseni prolaze proces kaljenja i spremne ulaze u zimu. Temperature koje su najpogodnijeza pravilan razvitak biljaka su oko 15°C, a kad temperature padnu ispod 5°C, odnosno 2°C, prestaje rast nadzemne mase i korena. Pre nastupanja niskih temperatura biljke bi trebalo da imaju sedam do deset listova rozete, koren vrata deblji od 8mm, stablo visoko do 1 cm, a glavni koren da je na dubini od 10 cm do15 cm. Snežni prekrivač je izuzetno povoljan, jer ima ulogu izolatora tokom zime, a kad se otopi, predstavlja rezervu vlage neophodne za dalji razvoj biljaka u proleće. Potrebne godišnje količine padavina su od 500 mmdo 750mm, tako da joj količina padavina u našim agroekološkim uslovima odgovara (prosečne vrednosti za region Vojvodine iznoseod 600 mm do 650 mm).Najkritičniji periodi za vodom su od formiranja cvetnih pupoljaka do cvetanja, faza nalivanja semena, a kod nas u vreme setve.
Važni momenti
Uljanu repicu ne treba gajiti u monokulturi već u plodoredu, koji predstavlja planski redosled smenjivanja useva u prostoru i vremenu.Njegova uloga je da čuva plodnost zemljišta, spreči pojavu bolesti i štetočina i zbog toga uljanu repicu treba na istom polju gajiti poslečetiri do pet godina.Predusevi koji odgovaraju gajenju repice su oni koji rano napuštaju parcele ostavljajući dovoljno vremena za pripremu zemljišta, a to su strna žita, rani krompir i rano povrće.Loši predusevi su suncokret, soja, grašak, slačica, jer dele zajedničke bolesti i štetočine koje prezimljavaju na biljnim ostacima ovih kultura.
Veoma je zahtevna u pogledu obrade zemljišta. Nakon skidanja preduseva potrebno je žetvene ostatke uneti u zemljište plitkim oranjem, ili tanjiranjem na dubinu od 10cmdo 15cm. Time će se podstaći rad mikroorganizama, koji će tu biljnu masu razložiti, aktiviraće se nicanje korova koji će se suzbiti kasnijom obradom i kapilarnim prekidom do tri nedelje pre setve.Predsetvenom pripremom zemljište treba pripremiti da ima sitnomrvičastu strukturu, što je za uljanu repicu izuzetno važno zbog njenog sitnog semena.
Da bi se postigli visoki, a što je još bitnije stabilni prinosi, neophodno je zemljište držati u dobroj kondiciji u smislu obezbeđenosti hranivima.Pravilna primena, kako organskih tako i mineralnih đubriva, podrazumeva da se prvo uradi agrohemijska analiza zemljišta.Na osnovu nje može se videti koji hranljivi element nedostaje, ali i kog ima u suvišku, pa njegovu primenu odložiti spram sadržaja u zemljištu.Prosečno je za prinos uljane repice od 3.000 kg potrebno 210 kg/ha azota (N), 75 kg/ha fosfora (P2O5) i 300 kg/ha kalijuma (K2O).Ukupne količine fosfora, kalijuma i 1/3 azota se primenjuju u jesen predsetveno,a ostatak azota u proleće u vidu prihrane.
Setva uljane repice je najosetljivija faza u proizvodnji.Seje se ranije od strnih žita, jer je prezimljavanje repice nešto slabije.Za razliku od pšenice, čija je tačka rasta tokom jeseni i zime ispod površine zemljišta u čvoru bokorenja, kod uljane repice je između kotiledona iznad površine zemljišta.Samim tim je izložena nižim temperaturama i veći je rizik od izmrzavanja tokom zime.Veoma je važno da uljana repica u kratkom jesenjem periodu stvori veću lisnu površinu, odnosno više hrane za rast korena i njenu akumulaciju u zadebljanom vratu korena.
Treba koristiti isključivo sertifikovano seme. Izbegava se setva u sveže poorano i pripremljeno zemljište.Setva u takvo zemljište je otežana i nekvalitetna, što rezultira neravnomernim nicanjem i neujednačenim rasporedom biljaka na parceli, otežanom zaštitom i lošom tolerancijom stresa.Seje seu optimalnom rokuod 25.avgustado 20. septembra.Na prinos semena se nepovoljno odražava i prerana i prekasna setva.Kod prerane setve se, u toku jeseni, razvije prebujan usev kod kojeg se izduži epikotil stabljike i takve biljke loše prezimljavaju.Još je izraženiji negativan uticaj kod prekasne setva.Tada biljke ulaze u zimu nedovoljno razvijene, sa malo rezervnih materija u stabljici i korenu, lakše izmrzavaju, sporije se regenerišu u proleće, kasne u porastu, što rezultira smanjenjem prinosa.Dubinu setve treba podesiti na 1,5cm do 2,5 cm, jer je seme uljane repice veoma sitno (masa 1.000 semena je od 4gdo6 g).
Seje se u redove sa razmakom od 20cm do30 cm. Najčešći je razmak od 25 cm. Moguća je i setva na 50 cm, uz naknadnu kultivaciju. Uljanu repicu treba sejati samo kada zemljište ima dovoljno vlage.Ako vlage u tlu ponestane kada su klijanci stari dva-tri dana, neće preživeti isušivanje, jer u to vreme dnevne temperature često prelaze i 30 °C u kontinuitetu od nekoliko dana.Dužina vegetacije iznosi 270-280 dana.
Posle setve, ako zemljište nije previše vlažno,treba ga valjati kako bi se uspostavio dobar kontakt semena sa zemljištem i omogućilo kapilarno kretanje vode.Zahvaljujući ovoj meri,bolje je ukorenjavanje biljaka, a nicanje brže i ujednačenije.
Uljana repica je osetljiva na pojavu pokorice, koja se može javiti posle jakih kiša ili zalivanja pre nicanja.Njenu pojavu je neophodno sprečiti mrvičastom strukturom pokrovnog sloja zemljišta, zalivanjem manjim normama, ili je razbijati lakim oruđima.
U periodu cvetanja je poželjno, u dogovoru sa pčelarima, postaviti košnice na obodu parcele da bi se poboljšalo oprašivanje i oplodnja.
Trend je u svetu, a i kod nas, da se seju hibridi uljane repice, jare i ozime forme.Kao i kod suncokreta i kukuruza, kod kojih se hibridi upotrebljavaju već nekoliko decenija, i kod hibrida uljane repice se koristi fenomen pozitivnog heterozisa. Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Institut od nacionalnog značajaza Republiku Srbiju, pored sorti koje su već dobro poznate „NS zlatna“ ima i hibride: „NS ras“,„NS vid“ i „NS pek“.
Dipl.inž. master Slavko Vasin
Dr Željko Milovac
Dr Ana Marjanović Jeromela
Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad
669519497885b9c025270d411786109076160.webp)