U urbanim sredinama mnogi stanovnici velikih gradova pokušavaju da brzi tempo života zamene mirnim seoskim. Među njima je i Sead Fetahi, koji je udoban život u Stokholmu u Švedskoj zamenio za Sajan u Banatu. Sa suprugom Tatjanom, koja je i bila inicijator selidbe, pre godinu i po doselio se u banatsku ravnicu.
Oboje su kuvari i dve decenije radili su u italijanskom Bergamu i jednu u Stokholmu.
– Radio sam puno, nekad i po šesnaest sati – kaže Sead Fetahi. – Skoro da i nisam bio kod kuće.
Takav iscrpljujući tempo sve manje im je prijao i Tatjana je predložila da promene način života. Poslednjih pet godina štedeli su novac da kupe imanje. Tražili su po celoj Srbiji i Sajan im se najviše dopao. Kuća s prostranim dvorištem, okućnicom i baštom odmah ih je osvojila. Znali su da je to ono što su tražili.
Alpino koze
U Sajanu počinju da žive svoj san. Došli su sa željom da se bave poljoprivredom i proizvode zdravu hranu. Prvo su krenuli sa renoviranjem kuće, a ono što je najlepše – pomogli su im starosedeoci, jer se ovde neguje duh zajedništva. Shvatili su da nisu mogli bolje mesto za život da odaberu. Korisni saveti su im dobro došli i to je bio putokaz kuda da krenu. Odlučili su se da budu stočari. Trenutno je u štali 50 grla alpino koza i virtenberg ovaca.
Sead sa kunićem čije je meso zdravo i preporučuje se u ishrani
Kako Sead sluša savete iskusnih, virtenberg rasu zameniće cigajom, jer je ona autohtona rasa, otporna, a i meštani mu je preporučuju. Da ovaj posao dobro radi, svedoči i prinova u toru. Ovca je nedavno ojagnjila dvojke.
– Prošle godine od deset ovaca, devet ih je ojagnjilo dvojke – s ponosom ističe Fetahi. – Koze će se ojariti u januaru.
Kada se sve radi kako treba, vodi računa o ishrani i zdravlju životinja, uspeh ne izostaje. Tako je Fetahi postao i ratar. Sam proizvodi hranu za njih. Na pet hektara gaji detelinu, ovas i ječam. Obezbeđuje 80 odsto hrane, a ostatak dokupljuje, uglavnom zrnastu hranu. Takođe obrađuju i baštu, u kojoj gaje paradajz, krastavac. Posla uvek ima i čini se da nema nikad kraja.
Kako kaže, ceo život uči. Ponovo su đaci, jer žele da se bave proizvodnjom sira i mlečnih proizvoda. Za sada se pripremaju za ovu proizvodnju, a u sklopu kuće planira se radionica za proizvodnju sira, kapaciteta 100 litara kozjeg mleka.
Autor fotografije: Poljoprivrednik
– Pravićemo italijanske sireve i to četiri vrste: kaćota, mocarela, stari sir za rendanje i rikotu – pojašnjava Fetahi.
Koliko se ozbiljno pripremaju za ovu proizvodnju, govori podatak da je supruga već četiri puta išla na obuku u Italiju. Na ovom gazdinstvu imperativ je zdrav život i domaća proizvodnja. To su prepoznali i u kikindskom Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, preko koga je Fetahi nabavio autohtonu banatsku rasu kokošaka banatski gološijan, a preko njih su ostvarili i povraćaj za muzilicu koju su kupili.
Tako se u kokošinjcu slobodno kreće 70 kokošaka banatskog gološijana, a tu su i dve guske i dve patke. Zahvaljujući ovoj vrednoj porodici, ponovo je oživelo pravo banatsko dvorište. Kuriozitet su kunići. Donedavno ih je bilo 40, a ostali su mužjak mešanac i ženka rase belgijski orijaš. Kunići se hrane detelinom i zrnastom hranom, a pare dva puta godišnje. Za kuniće se odlučio jer im je meso izuzetno zdravo i preporučuje se u ishrani, posebno deci. Zato ga Fetahi prerađuje, konzervira i pakuje u staklene tegle i prodaje.
Zahvaljujći ovom proizvodnom krugu, koji je uspeo da zatvori, pokrenuo je internet prodaju svojih proizvoda, za koju vlada veliko interesovanje. Po porudžbini formira pakete u kojima su: kokošija jaja, marinirano meso od kunića u teglicama, vegan-sos ili sos bolonjeze i kilogram sira, i to dve vrste.
Sead je ponosan, jer sve ovo što prodaju sami su napravili i to je pravi kraft proizvod. Glavni kupci su Rusi, koji su došli ovde da žive.
Sajan je mesto u kome se ostvaruju njihovi snovi. Prvi put imaju svoju kuću i vreme koje je samo njihovo. Zato i ne čudi što ideje same naviru. Želja im je da dovedu strane turiste, pogotovo što su mnogi njihovi prijatelji iz inostranstva zainteresovani za ovaj vid ruralnog turizma. Dok ne stignu prvi gosti, u dvorištu će nići seletla, nazidaće se pica-peć, mesto za roštilj, a biće i jezero. Naime, u čelo bašte prethodni vlasnik je već počeo da kopa rupu za jezero, jer ovde je zemljište slatinasto i zadržava vodu, a Sead će to dovršiti.
Domaćinstvo Fetahi postaje raj u banatskoj ravnici. Iako ovde ima puno posla, lepo je videti s koliko volje i ljubavi se tu radi. Sve izgleda lako, pa se čini da je ovo pravo mesto gde snovi postaju stvarnost, a Sead i Tatjana to na najlepši način potvrđuju.
Tamara Gnip
