Kraljevina Holandija danas važi za jednog od globalnih lidera u poljoprivredi i drugog najvećeg izvoznika poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na svetu. Iako teritorijalno mala zemlja, Holandija je svoju poziciju izgradila zahvaljujući snažnom povezivanju nauke, obrazovanja, inovacija i savremene proizvodnje, uz poseban fokus na održivost i visok nivo finalizacije proizvoda. O poljoprivredi Holandije, ali i potencijalima za jačanje saradnje sa Srbijom razgovarali smo sa novim atašeom za poljoprivredu Kraljevine Holandije u Srbiji, Mihilom fan Erkelom.
SAVETNIK STE ZA OBLAST POLjOPRIVREDE ZA ZAPADNI BALKAN. KAKO OCENjUJETE POLjOPRIVREDNI SEKTOR U OVOM REGIONU, SA POSEBNIM OSVRTOM NA SRBIJU?
- U Beograd sam stigao u septembru 2025. godine, tako da se moje iskustvo zasniva na relativno kratkom periodu. U ime Ministarstva poljoprivrede, ribarstva, bezbednosti hrane i prirode Kraljevine Holandije imam veoma širok i zanimljiv portfolio. Moj fokus u narednim godinama biće, s jedne strane, na razgovorima o napretku u procesu pristupanja Evropskoj uniji i praćenju tog procesa u različitim zemljama. S druge strane, promovisaću i podržavati održivost u poljoprivredi, pre svega u Srbiji, kao najvećem tržištu na Zapadnom Balkanu.
Pročitaj još: Objavljene zvanične cene poljoprivrednog zemljišta po EU standardima
Primećujem da je u svim zemljama Zapadnog Balkana poljoprivredni sektor od velikog značaja: kao važan deo BDP-a, kao veliki poslodavac za stanovništvo i kao sektor sa velikim brojem relativno malih gazdinstava. Klimatske promene snažno pogađaju sve zemlje regiona, ponekad i snažnije nego druge regione u Evropi, što stvara veću potrebu da se poljoprivrednici prilagode. Pored toga, sektor treba da se pripremi za buduće pristupanje EU, bilo da je reč o promenama koje će to doneti tržištima, ili o novim propisima i zahtevima koji uređuju poslovanje u poljoprivredi. Takođe sam se susreo i razgovarao sa brojnim zvaničnicima i kompanijama koji su pokazali jasno razumevanje hitnosti, ali i spremnost da iskoriste mogućnosti, posebno ovde u Srbiji. Sa Ministarstvom vodimo dobre razgovore o tome kako možemo da ojačamo našu saradnju i koje su mere potrebne da bi se poljoprivrednici podržali u tranziciji. Upoznao sam i nekoliko snažnih i veoma motivisanih poljoprivrednih preduzetnika koji se bave održivom poljoprivredom, istakao je Mihil fan Erkel u razgovoru za naš list..
DOLAZITE IZ ZEMLjE KOJA JE JEDAN OD SVETSKIH LIDERA U POLjOPRIVREDI. MOŽETE LI NAM UKRATKO PREDSTAVITI POLjOPRIVREDU KRALjEVINE HOLANDIJE?
- Poljoprivreda u Holandiji zapošljava samo 7,5% od ukupnog broja zaposlenih i doprinosi sa 7,3% BDP-u. U 2025. godini zemlja je imala 49.500 poljoprivrednih i hortikulturnih gazdinstava, što je gotovo trećina broja iz 2010. godine, a čak upola manje nego 2000. godine. Istovremeno se menja i struktura sektora: samo 17% čine mala gazdinstva, dok 62% dodate vrednosti danas dolazi sa velikih i veoma velikih gazdinstava. U ratarstvu smo snažni u proizvodnji krompira, žitarica, šećerne repe i crnog luka. U hortikulturi, kako na otvorenom polju, tako i u veoma razvijenom sektoru stakleničke proizvodnje, poznati smo po lalama i drugom ukrasnom bilju, ali i po mnogim vrstama povrća i voća - od kupusa, jabuka i krušaka do paradajza, krastavaca i jagoda. U stočarstvu se broj životinja smanjuje: u 2025. godini bilo je 1,9% manje goveda, 3,1% manje svinja i 4,1% manje živine, ali su to i dalje impresivne brojke, uz visoku proizvodnju po životinji. Na primer, jedna holandska krava je u 2024. godini u proseku proizvela 9.300 kg mleka, u odnosu na 8.560 kg 2015. godine. Veliki deo ove proizvodnje se izvozi. Holandija je drugi najveći izvoznik poljoprivrednih proizvoda u svetu, sa rastom izvoza od 8,5% u 2025. godini, na 137,5 milijardi evra, uz povećan uvoz od 95 milijardi evra u istoj godini (+11,3%). Važno je napomenuti da holandski izvozni rezultati uključuju i tehnologiju i znanje.
Pročitaj još: Biljana Božanić Tanjga: Ruža je važan faktor u bioekonomiji
U jednoj parlamentarnoj raspravi sa Ministrom poljoprivrede iznet je podatak da 12,5% prihoda holandskih poljoprivrednika dolazi iz subvencija EU, što je, zajedno sa Maltom i Italijom, najniži nivo u Evropskoj uniji. Mnoge subvencije danas su vrlo često direktno povezane sa unapređenjem održivosti. Istovremeno, ovi poljoprivredni preduzetnici imaju najviši nivo obrazovanja u EU, dok se u proseku 70% poljoprivrednika oslanja na praktično iskustvo bez posebnog poljoprivrednog obrazovanja. U Holandiji je situacija suprotna: više od polovine poljoprivrednika ima najmanje dvogodišnje srednje stručno obrazovanje, a 14% holandskih poljoprivrednika ima više stručno, pa čak i univerzitetsko obrazovanje. Među sve manjim brojem ljudi zaposlenih u poljoprivredi (samo 3,3% stanovništva), većina je starija od 50 godina (21% čak ima 67 i više godina), a od njih 50% još nema ni naslednika. Broj mladih poljoprivrednika, mlađih od 40 godina, polako raste - sa 8% u 2015. na 10% danas - pri čemu je najjači rast zabeležen u hortikulturi i intenzivnom stočarstvu. Veća gazdinstva često imaju mlađe vlasnike ili menadžere.
HOLANDSKA POLjOPRIVREDA POZNATA JE PO VISOKOM NIVOU TEHNOLOŠKOG RAZVOJA. KOJE BISTE INOVACIJE IZDVOJILI KAO KLjUČNE U SAVREMENOJ PROIZVODNjI?
- Pre svega, važno je razumeti da su uspesi holandske poljoprivrede i njena transformacija u proteklih 75 godina rezultat ogromnog rada poljoprivrednika, u kombinaciji sa velikim ulaganjima u obrazovanje, informisanje i inovacije, uz snažnu podršku države. Wageningen University & Research (WUR) je vodeći svetski univerzitet u oblasti poljoprivrede i, zajedno sa brojnim institutima visokog nivoa i inovativnom poslovnom zajednicom, doprineo je razvoju mnogih naprednih tehnologija. Kako je nedavno izjavio Direktor za evropske, međunarodne i agroekonomske poslove u holandskom Ministarstvu: „Inovacija je u našem DNK. Imamo snažnu tradiciju saradnje između vlade, privrede, nauke i organizacija civilnog društva. To nazivamo holandskim dijamantom. Zahvaljujući ovom modelu možemo brzo da se krećemo, razvijamo nova znanja i obezbedimo da tehnologija zaista stigne do prakse.“
Tokom poslednjih 10-15 godina videli smo promenu fokusa u razvoju, u skladu sa globalnim kretanjima. Povećanje prinosa i intenziviranje poljoprivrede u prošlosti ostavili su posledice po životnu sredinu, naročito po kvalitet zemljišta. U kombinaciji sa klimatskim promenama i potrebom za efikasnijim korišćenjem energije i vode, to je dovelo do ciljanih inovacija, pri čemu je održivost ključna reč. Visokotehnološki staklenici su najvidljivije inovacije: potpuno kontrolisani u pogledu klime i veoma efikasni, na primer uz smanjenje potrošnje vode za 90%. Ogledno dobro WUR-a od 700 hektara odigralo je ključnu ulogu u testiranju i demonstraciji proizvodnje mešovitih useva (u trakama), agrošumarstva i različitih sistema obrade zemljišta, kao što su oranje, „strip-till” i obrada bez prevrtanja zemljišta, uz konvencionalne metode proizvodnje. Inovacija ne mora uvek da bude visokotehnološka! Naravno, vidimo i sve širu upotrebu geopodataka, senzora i dronova, robotike i pametnih mašina koje zamenjuju teške traktore. Teško je izdvojiti jednu ključnu inovaciju ili tehnologiju, jer je presudan čitav sistem koji funkcioniše zajedno: od semena otpornijeg na toplotu i manjak vode, preko precizne upotrebe bio-đubriva, monitoringa pomoću geopodataka u realnom vremenu, optimizovanog skladištenja radi smanjenja gubitaka, do unapređenja cirkularnosti kroz unošenje organske materije radi poboljšanja strukture zemljišta. To je sistem u čijem je centru poljoprivrednik. Ovakav razvoj takođe pokazuje da je poljoprivreda visokotehnološki posao, što je čini privlačnijom za mlade ljude.
HOLANDIJA IMA VISOK STEPEN FINALIZACIJE POLjOPRIVREDNIH PROIZVODA. KOLIKO JE TO VAŽNO ZA KONKURENTNOST SEKTORA?
- Veoma je važno! Pogledajte izvozne podatke koje sam ranije pomenuo. Da, gotovo dve trećine izvoza potiču iz Holandije, bilo kao primarni proizvodi ili kao prerađeni proizvodi. Dobro poznat primer je holandski sir. Preostalih 35% čini reeksport robe kojoj se u Holandiji dodaje vrednost, kao na primer kod čokolade. Holandija je među pet najvećih izvoznika čokolade u svetu, iako sirovina - kakao zrno - dolazi iz Obale Slonovače. Snažan lanac vrednosti, od proizvođača do prerađivača i trgovaca, podstakao je i inovacije: skladištenje i hlađenje, efikasnu opremu za preradu koja smanjuje gubitke, kao i sposobnost da se brzo odgovori na nove trendove i zahteve potrošača.
KLIMATSKE PROMENE I ODRŽIVOST POSTAJU SVE VAŽNIJE TEME U POLjOPRIVREDI. KAKO HOLANDIJA PRISTUPA OVIM IZAZOVIMA?
- Izazovi koje donose klimatske promene i rast troškova energije u tako intenzivnoj poljoprivredi veoma su veliki. Rasprave o ponovnom uspostavljanju ravnoteže između poljoprivrede i prirode, o smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte, azota i upotrebe pesticida dovele su do nacionalnih inicijativa za podršku održivijoj poljoprivredi. WUR je sproveo veliki broj istraživanja o agro-šumarstvu, cirkularnosti i regenerativnoj poljoprivredi. Mnogi koraci preduzeti u Holandiji treba da se posmatraju u širem okviru Evropske unije. Klimatske promene, održivost i energetska kriza globalni su izazovi koji zahtevaju multilateralni pristup. Klimatske promene ili pogoršanje biodiverziteta ne zaustavljaju se na državnoj granici. Holandska vlada i društvo stalno vode razgovore o merama koje treba preduzeti, ponekad veoma teške razgovore, kao što su oni o CO2 emisijama iz stočarstva ili taloženju azota u prirodi. Odluke u ovoj oblasti uticaće na ekonomiju, ali i na položaj naših poljoprivrednika.
Holandsko Ministarstvo u 2026. godini ima budžet od 4,3 milijarde evra, sa fokusom na inovacije, prehrambeni sistem otporan na buduće izazove, obnovu prirode i jačanje položaja poljoprivrednika i ribarskog sektora. Na primer, između 2026. i 2030. godine biće dostupno 75 miliona evra za inovacije usmerene na održivost, uštedu radne snage, stvaranje novih modela prihoda i povećanje efikasnosti proizvodnje hrane. Velika rezerva od 2,6 milijardi evra za period 2026-2030. namenjena je jednom od najvećih izazova sa kojima se Holandija suočava - emisijama azota i, u vezi sa tim, obnova prirode. Ranije, 2025. godine, sredstva su bila dostupna za uspostavljanje lokacija za inovacije i eksperimente, na primer sa sistemima za merenje potrošnje vode u ratarstvu, preciznom poljoprivredom uz korišćenje robota za suzbijanje korova, kao i za ispitivanje uticaja ispaše mlečnih krava na prirodu i emisiju štetnih gasova.
KOLIKO SU OBRAZOVANjE I NAUKA VAŽNI ZA RAZVOJ SAVREMENE POLjOPRIVREDE?
- Primetićete da sam WUR pomenuo već nekoliko puta. To samo po sebi pokazuje koliko je Wageningen University & Research važan za ovaj sektor. Zajedno sa brojnim višim stručnim školama i inovativnim kompanijama, on čini jezgro razvoja u poljoprivredi. Zanimljivo je i videti kako se oko kampusa WUR-a razvio čitav ekosistem. Naravno, kampus je mesto gde se studenti WUR-a susreću i žive. Ali on je postao i mesto na kojem kompanije otvaraju svoje istraživačke kapacitete. To čine i poznate holandske i međunarodne kompanije, kao što su Unilever i FrieslandCampina, ali i startapovi. Reč je o dinamičnom i održivom okruženju u kojem se obrazovanje, istraživanje i inovacije spajaju.
ŠTA BI, PO VAŠEM MIŠLjENjU, SRBIJA TREBALO DA UNAPREDI KAKO BI SE PRIBLIŽILA STANDARDIMA PROIZVODNjE U HOLANDIJI?
-Bio bih oprezan sa tvrdnjom da Srbija treba jednostavno da kopira holandski model. Svaka zemlja ima sopstvenu strukturu, istoriju, veličinu gazdinstava, klimu i tržišnu realnost. Ono što, međutim, može biti korisno jeste da se sagledaju principi koji stoje iza holandskog iskustva i da se prevedu u srpski kontekst. Po mom mišljenju, prioritet je da se nastavi usklađivanje sa standardima EU u oblasti bezbednosti hrane, zdravlja bilja, zdravlja i dobrobiti životinja, održivosti i transparentnosti. Ti standardi se ponekad doživljavaju kao administrativno opterećenje, ali su u praksi i ulaznica za veoma veliko i zahtevno tržište. Ako Srbija želi da u budućnosti u potpunosti iskoristi pristup tržištu EU, proizvođači, prerađivači i institucije moraju biti pripremljeni na vreme.
Drugi važan element je saradnja unutar lanca. U Holandiji poljoprivrednici, kompanije, institucije znanja i vlada blisko sarađuju. Proizvođači se takođe organizuju u zadruge i proizvođačke organizacije, ne samo kako bi ojačali svoju pregovaračku poziciju, već i da bi delili znanje, zajednički investirali, unapređivali kvalitet i bolje odgovarali na zahteve tržišta. Iz onoga što sam video, u Srbiji još ima prostora da se ovakav oblik organizovanja primarnih proizvođača ojača. To zahteva poverenje, ali može doneti vrlo konkretne koristi, posebno za mala i srednja gazdinstva.
Treće, Srbija može dodatno da ulaže u znanje, obrazovanje i savetodavne službe. Savremena poljoprivreda sve više zavisi od tehnologije, ali tehnologija sama po sebi nije dovoljna. Poljoprivrednicima su potrebne veštine da je koriste, da razumeju svoje tržište, da pripremaju poslovne planove i da se prilagođavaju klimatskim promenama. Već vidim dobre primere u Srbiji: proizvođače koji ulažu u hladnjače, objekte za sortiranje i kalibraciju, moderne plastenike i staklenike, regenerativne prakse i digitalne alate. Izazov je da takvi primeri postanu rasprostranjeniji, sa poljoprivrednikom u centru i sa održivošću, konkurentnošću i otpornošću kao zajedničkim ciljem.
KOJE SU MOGUĆNOSTI ZA UNAPREĐENjE SARADNjE IZMEĐU SRBIJE I HOLANDIJE U OBLASTI POLjOPRIVREDE?
- Mogućnosti su široke i, verujem, vrlo praktične. Preseljenje kancelarije Atašea za poljoprivredu i Holandske poljoprivredne mreže (LAN) u Beograd imalo je upravo za cilj da intenzivira ovu saradnju, ne samo sa Srbijom već i sa širim regionom Zapadnog Balkana. Srbija je najveće tržište u regionu i važna poljoprivredna zemlja, pa je prirodno mesto iz kojeg se mogu graditi snažnija partnerstva između vlada, privrede i institucija znanja.
Jedan konkretan pravac je razmena znanja i saradnja stručnjaka sa stručnjacima. Već imamo dugu tradiciju saradnje između vlada sa Srbijom, uključujući posete srpskih zvaničnika i stručnjaka Holandiji na teme kao što su bezbednost hrane, fitosanitarni i veterinarski standardi, granične kontrole i digitalizacija u poljoprivredi. To se može nastaviti i proširiti kroz studijske posete, obuke, radionice, TAIEX ili twinning aktivnosti, posebno u oblastima direktno povezanim sa pristupanjem EU.
Drugi pravac je poslovna saradnja. Holandske kompanije mogu ponuditi rešenja u zaštićenoj proizvodnji, semenu i sadnom materijalu, stočarstvu, navodnjavanju koje efikasno koristi vodu, hladnjačama, logistici, preradi, preciznoj poljoprivredi i biološkoj zaštiti bilja. Sve su to oblasti u kojima srpski proizvođači traže viši kvalitet, veću efikasnost i bolji pristup zahtevnim tržištima. Uloga Ambasade i LAN tima jeste da pomognu u identifikovanju pouzdanih partnera, pruže sektorske informacije, podrže povezivanje i stvore prilike na događajima kao što je Međunarodni poljoprivredni sajam u Novom Sadu.
Na kraju, vidim snažan potencijal u saradnji između univerziteta, strukovnih škola i istraživačkih instituta. Wageningen University & Research i druge holandske institucije znanja imaju mnogo toga da ponude, ali saradnja uvek treba da bude dvosmerna. Srbija ima talentovane mlade ljude, dobre fakultete, inovativne preduzetnike i primere napredne tehnologije, uključujući regenerativnu i organsku poljoprivredu. Ako te snage povežemo sa holandskim znanjem i iskustvom, možemo stvoriti partnerstva koja podržavaju evropski put Srbije, unapređuju održivost i otvaraju nove mogućnosti i za srpske i za holandske poljoprivredne preduzetnike, zaključio je Mihil fan Erkel.
A. Milić
Sl. Mihil fan Erkel sa timom za poljoprivredu Ambasade Holandije
Foto: Privatna arhiva
